Kada doktori konstatuju moždanu smrt kod nekog pacijenta, doniranjem organa može da se spasi od pet do osam nečijih života. Ovo je priča Nedeljka S. koji ima bubrežnu isuficijenciju – slabost bubrega i zbog toga je na listi za transplataciju.
Imam 37 godina i živim u Sremskoj Mitrovici. Moj problem sa bolešću bubrega počinje u maju 2019. godine, kada sam otišao kod doktora zbog problema sa povišenim krvnim pritiskom. Dobio sam upute da proverim krvnu sliku i urin. Rezultati analiza su bili jako loši i pokazali su povišene parametre uree, kreatinina, holesterola, kalijuma…
Doktorka me je uputila kod interniste, koji mi je rekao da uradim snimanje abdomena i urinarnog sistema, a zatim mi je zakazan pregled kod nefrologa. Dobio sam uput da uradim dodatne analize urina, i rezultati su bili veoma loši, zbog čega mi je zakazan pregled u Kliničkom centru Srbije u Beogradu. Konstatovano je da imam bubrežnu isuficijenciju – slabost bubrega.
Doktorka mi je zakazala kontrolu za mesec dana i novi krug analiza. Rezultati ultrazvuka su pokazali da su svi organi u redu i da nema oštećenja, dobri su mi bili i rezultati imunologije i tumor markeri, a jedini problem su i dalje bili visoki kreatinin, urea, holesterol… Počeo sam da držim dijetu, ali su rezultati analiza bili isti, s tim da mi je hemoglobin bio snižen, pa je rečeno da moram da izbegavam teške fizičke poslove i budem na strogoj dijeti.
Vratio sam se na posao posle četiri meseca bolovanja (na lakše radno mesto). Osećao sam po neki put neki zamor tela i malaksalost, što do sada nisam imao. Prošli su meseci, bolest je i dalje bila tu… Došla je 2020. godina i početak pandemije korone. Na novoj kontroli u maju te godine rađene su mi ponovo analize, rezultati su bili opet loši, a doktorka me je pitala da li se pridržavam svega što smo se dogovorili. Shvatio sam da će, ako se ovakvi nalazi nastave, uslediti pogoršanje i da vrlo brzo mogu doći na dijalizu, jer bubrezi ne rade kako treba.
Sledeća kontrola je zbog kovida bila tek u julu. Prvi put su mi se pojavili otoci na nogama, znak da bubrezi posustaju. Ponovo sam morao da odem na bolovanje jer nisam mogao dugo da stojim na nogama zbog otoka. Narednu kontrolu obavio sam u septembru gde mi je kreatinin otišao na 550, urea je bila na 24, a hemoglobin i dalje loš. Doktorka mi je savetovala da stavimo fistulu na levu ruku jer vrlo brzo mogu doći na dijalizu. Operisao sam ruku 3. novembra. Sve više sam osećao umor i malaksalost, organizam je bio pun štetnih materija. Na dijalizu sam krenuo 4. januara 2021. godine.
Prvi dan dijalize izgleda tako da legnete na krevet, sestre vas ubodu iglama u venu i arteriju i vaša krv ide kroz mašinu gde se filtrira i vraća u organizam. Sve je prošlo dobro, nisam imao strah, ali me je glava jako bolela. Medicinska sestra me je posavetovala da popijem lek za bolove jer mi se smanjila koncentracija štetnih materija u organizmu, a mozak se još na to nije navikao. Tako je bilo i prilikom sledeće dijalize…
Podrška su mi supruga Ivana i troje dece, od koje najstarije ima pet, srednje četiri, a najmlađe dve godine. Oni mi daju snagu da nastavim dalje i da se ne predajem.
Idem na dijalizu tri puta nedeljno: ponedeljkom, sredom i petkom. Jedna dijaliza traje četiri sata i veliki je udarac za organizam, jer se slabije ide u toalet, a mašina kada radi izvlači višak tečnosti iz organizma i prečišćava vašu krv umesto bubrega – pošto oni ne rade. Prošle su već dve godine od kada tako živim. Život teče dalje, najstarije dete mi je krenulo u prvi razred, srednje će u septembru biti đak prvak, a ja sam i dalje na dijalizi.
Prošle godine sam završio preglede za stavljanje na listu čekanja za kadeveričnu transplantaciju bubrega, jer je to jedino rešenje da ne idem na dijalizu. Bitno je da dobijem jedan zdrav bubreg i onda bih mogao da se vratim poslu i da svojoj deci obezbedim neko lepše detinjstvo.
Želeo bih da skrenem pažnju ljudima da bolest ne bira ni vreme ni godine, i da ljudi treba da budu malo više humani jer u Srbiji trenutno 2.000 osoba čeka na neku transplataciju, bilo da su to bubrezi, jetra, srce, pluća…
Kada doktori konstatuju moždanu smrt kod nekog pacijenta, a to bude neko vaš bližnji, treba imati u vidu da možete doniranjem organa da spasite od pet do osam nečijih života i da ih produžite. Zato jedno vaše „da” nekome puno znači. Ostavite trag jer nekome to znači život.
Nadam se boljem sutra. Nadam se da ću i ja moći da dobijem bubreg i da ću se vratiti normalnom životu, to mnogo znači i mojoj podršci, supruzi i dečici.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
