Nekada heroinski zavisnik i diler, danas sveštenik u Rumi – otac PETORO DECE

Kao dete upao je u „kandže“ narkomanije, počevši od lakih droga završio je na najtežoj – heroinu. Posle devet godina lažne sreće i mnoštvo problema, odlučio je da se vrati normalnom životu. Drago Pejić (41) iz Rume, danas je ponosni otac petoro dece i sveštenik crkve u Rumi.

Za portal Srbija Danas Drago otkriva svoj život od leglu narkomanije, do poštovanog sveštenika i porodičnog čoveka.

Alkohol i lepak, bili su samo početak jednog 13-godišnjaka!

• Moj početak ulaska u život narkomanije počeo je kad sam imao 13 godina. Potičem iz porodice razvedenih roditelja. Pod smanjenom roditeljskom kontrolom, moj život polazi u neželjenom i dosta lošem pravcu. U lošem društvu i okruženju, počinjem eksperimente sa drogom.
• U početku je to bio lepak i zloupotreba lekova za smirenje u kombinaciji sa alkoholom. Kasnije dolazi marihuana i razni lekovi protiv bolova. Počinjem polako da se pronalazim i uživam u takvom stilu života, misleći u zabludi da sam otkrio nešto posebno i da zbog takvog stila života mi je bolje nego drugim ljudima koji žive uobičajene živote. Sve je išlo neprimetno, stepenicu po stepenicu, tako da nisam bio svestan, niti sam osetio u kakvu zamku i opasnost ulazim – počinje priču Drago za naš portal.

Nije ni bio svestan u kakvu zamku upada

Kaže da je jednog jednog dana na njegova vrata zakucao prijatelj koji je doneo heroin.

• Tad sam imao 18 godina. Naravno, probao sam ga bez predomišljanja! Taj osećaj koji sam doživeo me je obuzeo. Imao sam osećaj kao da je neko skinuo sve moje brige i terete sa leđa. U tome i jeste bila najveća zamka i opasnost! Posle prvog korišćenja, usledilo je pitanje; ”Gde može da se nabavu još!”

Od konzumenta do dilera – linija je tanka!

• I dalje navodno uživam u takvom životu. Ali kako godine prolaze polako počinjem otkrivati drugu stranu medalje ove pošasti i problema. Moje moralne vrednosti se potpuno srozavaju i počinjem da radim i činim ono što nikada nisam sanjao da ću činiti, sve sa samo jednim ciljem! Doći do novca i nabaviti heroin. Počinjem da kradem, varam i uništavam sve oko sebe. Ponajviše strada moja porodica, majka, sestra i baka sa kojima sam živeo. Ulazim u lanac dilovanja raznih droga, kako bi obezbedio drogu za sebe. Ona iluzija o bilo kakvom uživanju je nestala. Ostaje samo ona druga strana medalje, kriza, haos, beznađe i gubitak nade da ovaj problem mogu pobediti, seća se Pejićev ne tako sjajne prošlosti.

Začarani krug iz kojeg nije mogao sam da izađe

• Pokušavam da se „skinem“ više puta i na razne načine. Sopstvenom izolacijom, bolničkim lečenjem, počinjem terapije raznim sedativima i antidepresivima koji su mi prepisani, ali ništa od toga ne rešava moj problem. Pre ili kasnije, vraćam se poroku sve ponovo kreće. Shvatam da me vežu lanci koje sam ne mogu pokidati.

Navodi da je igrom slučaja čuo za jednu hrišćansku organizaciju po imenu „Raskršće“ iz Novog Sada.

• Odlazim tamo da čujem priče i iskustva bivših zavisnika koji su pronašli izlaz. Kada sam otišao tamo pričao sam sa grupom ljudi ni ne sluteći da su to bivši zavisnici od najtežih droga. Ćaskamo o raznim stvarima, oni ljudi skroz normalni sa osmehom na licu – priseća se Drago.

Našao je izlaz iz beznađa

Kako kaže Drago, u jednom trenutku postavio je samo jedno pitanje: Kad će doći ti bivši narkomani da mogu da čujem njihovo iskustvo i priču?

• Jedan mi dečko tad reče, pa to smo mi! Upravo pričaš sa nama. Bio sam šokiran! Nikada nisam sreo tako rehabilitovane ljude, ponovo pune života. Nakon tog saznanja, pojavila se jedna misao u mojoj glavi. Hoću ovo u mom životu! Izlaz postoji, i ovi ljudi su dokaz za to! Sa 22 godine ulazim u rehabilitacioni program koji traje 18 meseci. Tamo se upoznajem sa Hrišćanskim životom i počinjem da živim po Hrišćanskim vrednostima. Upravo, vera u Boga mi donosi slobodu i život koji danas živim – ponosno priča Drago.

„Ništa ne bih menjao“

• Posle rehabilitacije odlazim u Teološku školu nastavljam dalje školovanje. Nedugo zatim upoznajem svoju današnju suprugu. Danas posle 18 godina supruga i ja imamo petoro dece. Živim i radim u Rumi, gradu u kojem sam odrastao. Radim i služim kao sveštenik u Crkvi Božijoj U Rumi. Pored ostalih poslova kojima se bavim, imam svoju “malu misiju”, kako svojim iskustvom pomoći ljudima koji su u problemu i ne vide izlaz – kaže on.