Oni koji se još toga sećaju, tvrde da su početkom osamdesetih mlade Mitrovčane, nakon već standardnog okupljanja na legendarnom Majmuncu, dočekivala tri disko kluba. Pored već zaboravljenog „Sremića“, najduže su radili disko klubovi u Domu omladine, kao i nikad prežaljeni „Zavičajni klub studenata“ (poznatiji kao ZKS).
Za razliku od omladine iz sedamdesetih koja je večeri provodila na korzou koji se kretao duž današnje pešačke zone, od raskrsnice kod Pošte, pa do saborne pravoslavne crkve, novi new vave naraštaj je odabrao statična okupljanja duž linije koja je razdvajala park od ogromne betonske površi ispred njega.
Na toj liniji razdvajanja trave i betona, omladina se okupljala u pravilnim vremenskim intervalima koji su nazivani talasima. Dva velika talasa bila su oko podneva kada se završavala prepodnevna smena u srednjim školama, a počinjala popodnevna, i uveče nakon završetka popodnevne smene. Karakteristično za ova okupljanja, tzv. talase je bilo i to da su stvarani gotovo trenutno, dolascima velikih grupa učenika sa nastave, a isto tako naglo su i nestajali.
Večernja okupljanja na Majmuncu (petkom, subotom i nedeljom) počinjala su oko osam uveče i trajala taman dok se društvo okupi i krene ka jednom od gore pomenutih disko klubova. Za prvu polovinu osamdesetih karakteristično je i to da su tada počeli da rade i prvi mitrovački kafići od koji jedan radi i dan danas („Fortuna“), a u to vreme svi putevi su Mitrovčane vodili u kafić „Rim“.
Tek u leto 1987. godine, nakon što je hala „Pinki“ svečano puštena u rad, okupljanja omladine na Majmuncu su zamrla i mladi su se počeli okupljati na platou ispred pomenute hale. Tada su masovno počeli da se otvaraju kafići i picerije, a nikli su i neki novi diskaći, od kojih su najpoznatiji oni u podrumu hotela „Sirmijum“ (popularna „Rupa“) i u suterenu hale „Pinki“.
Ta faza je dočekala 90-e godine i raspad sistema i države, sankcije i neke drugačije klince, navikle na odrastanje uz ratove i politiku, pa je i okupljanje na Majmuncu polako, ali sigurno odlazilo u zaborav. Iako je većini sama pomisao na 90-te godine sećanje na godine velike krize, nemaštine i rata svakako da postoje i oni lepi trenuci koji su obeležili našu mladost, izlaske, zabavu i provod. Bili su to izlasci u grad koji će, ipak, uvek ostati u sećanjima, jer mladost je jedna i nezaboravna.
U poređenju sa današnjim vremenom postojalo je mnogo više mesta za izlazak i provod, u gradu su postojala i dva bioskopa, plus tzv. „Komarac“ u kojem su se davali filmovi preko leta. Za svakoga se moglo pronaći neko interesantno i zanimljivo mesto za izlazak, u zavisnosti od afiniteta i izbora. Nikad nije bilo dosadno, bez obzira na krizu i “ničim izazvane” sankcije! S nestrpljenjem se čekao vikend, “lud” i nezaboravan provod, a mesta za izlaske je bilo u izobilju.
Jer, ko bi mogao zaboraviti Dom omladine, kasnije Film, klub Casablancu, diskoteku M, nezaboravne odlaske na košarkaške utakmice u halu Pinki. Da se ne pominju i svakodnevni izlasci u kafiće iza nekadašnjeg Stoteksa: Oscar, Casper i City, kao i diskoteke Cleaver i Splavčič. Dobra muzika i provod u klubu MB, Klubu 9 i Balkanu, kao i tadašnjem nezaboravnom klubu Tabasco.
Bilo je to vreme kada se još stvarala muzika koja je imala melodiju!
Veliki izbor domaćih i stranih izvodjača je atmosferu svojom muzikom činio neprevaziđenom. Slušale su se grupe: Riblja čorba, EKV, Piloti, Azra, Pekinška patka, Oktobar 1864, Oružjem protivu otmičara, Darko Rundek od domaćih kao i mnogi drugi dobri izvodjači, a od stanih Pink Floyd, Cranberries, U2, Metallica, Queen, Guns N` Roses i dr.
Na kraju, zaslužuje da se pomene i da je grupa entuzijasta, pre koju godinu, pokušala da ponovo oživi večernja okupljanja na Majmuncu petkom i subotom, ali u konkurenciji Facebook-a, rijaliti programa i mobilne tehnologije, ova grupa Mitrovčana je podršku sugrađana dobijala mahom iz fotelja njihovih dnevnih soba.
Da li će neko buduće vreme promeniti ovu naviku i ponovo pronaći nestalu energiju – ostaje tek da se vidi.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(M. Milivojević/foto: M. Liščević)
