Sremsku Mitrovicu i gradove i opštine preko Save i Drine ne povezuje samo geografska blizina. Decenijama unazad između Srema i prostora današnje Republike Srpske postoje porodične, prijateljske, kulturne i poslovne veze koje su nadživele granice, političke promene i ratove. Sava je u ovom delu regiona često više bila veza nego granica. Ljudi su prelazili iz jednog kraja u drugi zbog posla, školovanja, trgovine, ženidbi i udaja, a mnoge porodice sa obe strane Save imaju rođake u Sremskoj Mitrovici, Bijeljini, Brčkom, Ugljeviku, Šamcu, Modriči i drugim mestima.
Te veze posebno su vidljive u svakodnevnom životu. Sremska Mitrovica je godinama mesto u koje dolaze ljudi iz Republike Srpske, dok Mitrovčani imaju svoje porodične i prijateljske veze preko Drine. Za mnoge od njih administrativna granica nije predstavljala granicu u odnosima među ljudima.
Posebnu dimenziju tim vezama daju istorija i zajedničko kulturno nasleđe. Srem, Mačva, Posavina i područje severoistočne Bosne vekovima su bili povezani kretanjem stanovništva, trgovinom i međusobnim uticajima. Porodična sećanja na poreklo često sežu mnogo dalje od savremenih političkih granica.
Zato se u javnosti povremeno vode rasprave i o terminima kojima se ljudi iz Republike Srpske nazivaju u Srbiji. Izraz „Prekodrinci“ koristi se u različitim kontekstima, nekada kao geografska odrednica, a nekada, prema kritičarima tog izraza, sa političkom ili pogrdnom konotacijom. U javnim polemikama poslednjih godina mogu se čuti i optužbe da pojedini politički aktivisti taj termin koriste kako bi naglasili razliku između stanovništva sa dve strane Drine.
Istovremeno, veliki broj ljudi koji žive u Sremu svoje veze sa Republikom Srpskom ne doživljava kroz političke podele, već kroz porodicu, prijateljstvo i zajedničko poreklo.
„Naš narod“, kako to neki građani opisuju, za njih nije politička parola već izraz ličnog osećaja pripadnosti i bliskosti. Drugi, međutim, insistiraju na tome da se identiteti i političke pripadnosti ne poistovećuju i da svako treba sam da odredi kako će opisivati svoje poreklo i pripadnost.
Upravo je zato priča o Sremskoj Mitrovici i Republici Srpskoj mnogo šira od dnevne politike. Ona se vidi u porodičnim stablima, adresama rođaka, kumstvima, poslovnim kontaktima, odlascima preko Save i Drine i svakodnevnim susretima ljudi koji granicu često doživljavaju mnogo drugačije nego što ona izgleda na karti.
Od Sremske Mitrovice do Bijeljine i Brčkog, od Save do Drine – veze među ljudima nisu nastale juče i ne zavise od jedne političke kampanje ili aktuelne podele.
(M. Milivojević)
