Novinarku Vericu Marinčić iz Inđije više od dva meseca proganja vlasnik bahato parkiranog automobila pošto je o tome objavila vest. Nema adekvatne reakcije države, ali ni solidarnosti građana. Samo se strah širi.
Sve je počelo 18. juna, kada je na Fejsbuk profilu „Inđija kafe“ objavljena najobičnija foto-vest o bahato parkiranom automobilu ispred jedne lokalne pekare.
Već sledećeg dana vlasnik automobila počeo je da zastrašuje novinarku iz Inđije. Prati je na ulici, pojavljuje se ispred njene kuće i na radnom mestu. Zabeležena je i serija hakerskih napada na sajt.
I dok pravosudni organi mere da li i u kom od ovih incidenata postoji biće određenog krivičnog dela – odnosno da li postoji pravni osnov da se ovakvo zastrašivanja kazni – progon novinarke se nastavlja.
Psihijatar dr Nebojša Baračkov ističe da fizičko nasilje nije nužno i jedini oblik nasilja.
„Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, postoje četiri oblika nasilja: fizičko, psihičko, seksualno i zanemarivanje. Ne mora neko nekoga mlatiti ili šamarati da bi to bilo nasilje. Ono, dakle, može biti psihičko i, između ostalog, ostvaruje se pogledima, pretnjama, gestikulacijom, neverbalnom komunikacijom. Svi mi razumemo da, na primer, podignut kažiprst znači pretnju.“
Muškarac, dobro poznat i Verici Marinčić i policiji i tužilaštvu, pokušao je da je polije vodom ispred kafića u kojem je sedeo, zaletao se prema njoj motociklom, da bi u poslednjem trenutku skrenuo, čekao ju je u svom automobilu ispred kuće u kojoj ona živi.
On i dalje prolazi ispred prodavnice u kojoj je novinarka takođe zaposlena i besomučno trubi, ponekad se samo parkira ispred prodavnice, prođe nekoliko puta i značajno je posmatra, ili se jednostavno pojavi u prodavnici, kupi čokoladicu i ironično joj poruči kako je „divna novinarka“.
Od Osnovnog javnog tužilaštva u Staroj Pazovi tražen je odgovor u kojoj fazi se postupak nalazi, ali je naš zahtev odmah odbijen.
Sa osam nedelja zakašnjenja, slična odbijenica stigla je i iz Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici. U odluci koju potpisuje portparolka Željka Avrić navodi se da bi se, u slučaju uslišenja naše molbe, tražena informacija „morala dostaviti bilo kom potencijalnom tražiocu što bi omelo i onemogućilo dalje vođenje postupka“.
Verica Marinčić je proganjanje prijavila policiji i tužilaštvu odmah posle napada 19. juna, izjavu je dala 5. jula i od tada je niko nije obavestio o bilo kakvom pomaku u istrazi. U međuvremenu se zastrašivanja nastavljaju, a novinarka iz Inđije kaže da su i njene koleginice počele da se plaše.
Na pretnje Verici Marinčić reagovala su profesionalna novinarska udruženja, ali i međunarodne organizacije, međutim, utisak je da slični slučajevi često ostaju ispod radara i bez odgovarajućih reakcija nadležnih organa i javnosti.
Ukoliko postoji pretnja nasiljem novinaru ili njemu bliskim osobama, najčešće se radi o krivičnom delu ugrožavanja sigurnosti, objašnjava advokat Slobodan Ružić. Prema njegovim rečima, ukoliko je ta pretnja upućena nosiocima javnih funkcija, ali i osobama koje informišu javnost (član 138 stav 3 KZ), nadležno tužilaštvo pokreće postupak po službenoj dužnosti, to jest ne postoji obaveza samih novinara da podnose tužbe.
„U praksi se, međutim, podrazumeva da tužilaštvo reaguje tek kada proceni da postoje neki drugi interesi za pokretanje postupka, oni koji ne moraju biti čisto pravni. Vrlo često prijave o pretnjama bivaju odbačene. Novinari su tu u povoljnijoj situaciji utoliko što javnost može uticati na istražne organe da obavljaju svoju dužnost. Nažalost, svedoci smo da u stvarnosti veću zaštitu imaju oni novinari koji povoljnije pišu o vlastima“, ocenjuje Ružić.
(Cenzolovka)
