Svi hoće na selo, ali ne da rade već da se odmaraju. Seoski turizam postao je hit u svetu u 21. veku, a sve više pažnje poklanja mu se i u Srbiji. Sve je više seoskih domaćinstava koja se bave seoskim turizmom.
Osim onih koji se bave seoskim turizmom, sve veći je broj zainteresovanih koji između mora i dalekih destinacija, odlaze baš na srpska ruralna područja. Odlazak u izolovana područja, u zabačenim predelima, sve je aktuelniji. Ipak, najbolji odgovor na pitanje kako izabrati pravo mesto i kuda otići na odmor, nudi sajt selo.rs.
Kada je reč o severnom delu Srbije, osim nepregledne ravnice koja nije rezervisana samo za jezera, banje i reke, postoji i šarenolika ponuda i u planinskom turizmu (Fruška gora), koji je vrlo aktuelan kako leti tako i zimi.
Jedan od najatraktivnijih je svakako, izlet do Krčedinske ade, pogotovo za one koji uživaju u netaknutoj prirodi, žele da nauče „nemušti jezik“ i vole da jedu hleba, masti i aleve paprike.
Ovo ostrvo na Dunavu, između Srema i Bačke, poslednja je evropska oaza u kojoj divlji konji slobodno jure, mangulice šetaju, podolsko stepsko goveče sunča rogove, a neposlušne magarce čuvaju psi pulini. Krčedinska ada može da se poseti od marta do septembra, odnosno u zavisnosti od vodostaja Dunava. Uostalom, krajem jeseni domaćini sa svojim pulinima odvedu magarce u staje, krave se obično same vrate svojim kućama u susedno selo Gardinovce, a kada poraste voda ostaju samo kokoške koje prezime na drveću.
Ovde, dakle, žive mangulice, krave, 80 grla stepskog govečeta, 100 divljih konja i još toliko magaraca, a nađe se i poneka ovca. Kada se tome dodaju i redak biljni svet i 172 vrste ptica, a ovde je i najveće mrestilište šarana, kečige i štuke na čitavom Dunavu – Krčedinska ada je jedinstveno mesto na svetu.
Ko do kasne jeseni ne stigne na Krčedinsku adu, otvorena su mu vrata Bare Zasavice, rezervoara prirode i čistog vazduha u neposlednoj blizini Sremske Mitrovice. I ovde je obezbeđen smeštaj, zagarantovana dobra hrana i zdrava šetnja po nepreglednim raničarskim proplancima, tamo gde su, za vreme Turaka, rasle šume koje su u svojim nedrima skrivale čuvene mačvanske hajduke. Na kraju krajeva, pored Fruške gore, Zasavica je dom prvih glamping odmarališta u Srbiji!
Na sličan način, jedinstven je i Vrdnik, kojeg mnogi smatraju turističkom prestonicom Fruške gore. Kada je šezdesetih godina voda poplavila okna Rudnika mrkog uglja, niko nije ni pretpostavio da će baš to meštanima pružiti novu šansu. Termalna voda, bogom dana priroda i geografski položaj, spojili su se u potencijal vazdušne banje, kakvih ni u Evropi nema mnogo.
Nagradno je pitanje: Gde se nalazi ovo selo? U Češkoj, Poljskoj, Austriji….?
Tačan odgovor zaobilazi logiku zdravog razuma. Selo se nalazi u Sremu – u srcu Fruške gore! Ruma na 12 kilometara, Novi Sad na 20 minuta, okolo netaknuta priroda, 14 potoka, ko zna koliko izvora – sve to Vrdnik, ali ima Vrdnik i svoju Ravanicu, manastir iz prve polovine 16. veka, ima Kulu, podignutu u 12. veku. Ima Vrdnik još i Milicu Stojadinović Srpkinju (kažu Njegoševu neostvarenu ljubav), ima zgradu Kasine (slična postoji još samo u Budimpešti), ima fudbalski klub iz 1919. godine (26 godina stariji od Zvezde i Partizana), ima pozorišne amatere koji brišu nos profesionalcima gde god se pojave, ima geografski položaj koji izgleda tako kao da je bog nekom ispunjavao želje.
A na zapadnom delu Fruške gore, nalazi se drugi biser – Erdevik. Ovo selo je oOkruženo šumama, na 140 metara nadmorske visine, a nadaleko je poznato po svojoj lepoti i multikulturalnosti oličenoj u tri prelepe crkve, pravoslavne, katolične i slovačko-evangelisitčke. Izdvajaju ga i vina, ali i čak dva prelepa jezera – Bruje i Moharač.
Na jezeru Bruje se ljudi često kupaju jer ima malu plažu. U blizini je i banja Kulina, a poznata manifestacija u selu je Kulenijada. Za ljubitelje vina ovo je raj. U Erdeviku je prva loza zasađena još 276. godine u vreme cara Proba. U selu postoji nekoliko većih vinarija, ali i nemali broj manjih porodičnih podruma.
Uostalom, Fruška gora je deo sremskog vinogradarskog regiona, najvećeg u Srbiji po broju broju registrovanih vinarija. Samim tim, ovde se radi i na razvoju vinskog turizma koji sve više dobija na značaju, jer turisti sve više traže avanture, istraživanje novih destinacija i upoznavanje sa lokalnom kulturom, običajima i gastronomijom. Naravno, ovaj oblik turizma ne odnosi se samo na vino, nego i na prevoz, smeštaj, ishranu, suvenire, izlete i drugo sa čim može da se takmiči sa ostalom turističkom ponudom u Srbiji.
Uostalom, najveća ponuda onoga što ima ruralna Srbija da ponudi nalazi se evidentirano na sajtu selo.rs – pa, procenite sami!
