U selu Radenković, u Mačvi, danas se kao vic priča kako je Agencija za privatizaciju, 2005. godine, jednoj slovenačkoj firmi prodala Poljoprivredno dobro „Mačvu“ iz Mačvanske Mitrovice sa seoskim grobljem i Domom kulture u Radenkoviću, selu sa oko hiljadu stanovnika.
Iznenađenje je bilo preveliko i za kupca iz Slovenije, kada je ustanovio da je, kupujući poljoprivredno dobro, kupio i 57 ari seoskog groblja. Tadašnji predsednik Mesne zajednice Miomir Filipović čudio se čudom i pitao kako se moglo tako nešto dogoditi.
– Zamislite da mi je država prodala dedin grob. Tada smo išli u Agenciju za privatizaciju da im objasnimo da je groblje seosko, da tih 57 ari zemljišta ne sme niko da dira. Imao sam osećaj da ti činovnici ne shvataju kakvo je zlo napravljeno selu. Oni su se smejali, a meni i mojim drugarima se plakalo. Srećom, predstavnik slovenačke firme, koja je kupila PD „Mačvu“, imao je razumevanja i taj problem smo konačno rešili, selu je ostalo groblje. Međutim, i Dom kulture je sporan, opet je Agencija za privatizaciju prodala nešto što nije državno, već seosko, i evo već nekih sedam godina pokušavamo to da rešimo – ističe Filipović.
Dom kulture u Radenkoviću građen je 1948. godine radnim akcijama meštana i prilozima u građevinskom materijalu. Plac u centru sela od 44 ara kupljen je od meštana, selo je obezbedilo pesak, ciglu i iseklo drvenu građu u šumama ovdašnjih domaćina. Sagrađen je dom od oko 500 kvadratnih metara, tu je sala, kafana, kancelarije, mesna zajednica, pošta, prostorije fudbalskog kluba i seoskog KUD-a.
– Deo placa za Dom kulture pripadao je mojoj porodici. To nam je oduzeto i isplaćeno, međutim, selo više nema Dom kulture, prodat je čini mi se 2005. godine firmi „Jadran“ iz Slovenije, koja je kupila PD „Mačvu“. Onda smo mi krenuli u sudski postupak da Dom kulture vratimo selu, međutim, spor smo izgubili, ali uz razumevanje vlasnika i dalje ga koristimo. Vlasnik misli da treba da bude obeštećen, a on će dom vratiti selu. Nije tu kriv Slovenac, već naši u Agenciji za privatizaciju, jer su žurili da što pre rasprodaju imovinu, a da nisu ni znali stanje na terenu – priča nam dr Dragi Stanisavljević, veterinar u penziji iz Radenkovića.
– Agencija za privatizaciju je napravila kardinalne propuste, međutim, niti oni to priznaju, niti žele da isprave greške, koje su očigledne. Sve je rađeno po starim papirima, pa je ispalo da je Dom kulture bio nekad seoski zadružni dom, da ga je koristila i održavala tadašnja Zemljoradnička zadruga Radenković i da je osamdesetih, kada se integrisala u PD „Mačvu“, dom uknjižen na ovog vlasnika. Ako se tada pogrešilo nije moralo pri privatizaciji, a na kraju zar nije sramota da država proda seosko groblje ino-kupcu. Srećom to sa grobljem je rešeno, ali oko Doma će biti još mnogo problema. Selo hoće Dom natrag i niko mu ne može objasniti kako je došlo do toga da se Dom proda. Za meštane Radenkovića za to je kriva država i ona bi morala to brzo da reši – objašnjava Miomir Filipović.
(G. Jarkovački)
Da mi je znati ko je ovo pisao…
Kako se odrekli svojih predaka kad je drzava prodala a ne oni, i pritom su molili da se groblje vrati u seosko vlasnistvo?
Mnoge bi trebalo za muda obesiti zbog ovakvih propusta a bilo je samo važno opljačkati. Sramota.
A taj Miomir Filipovic i Dragi Stanisavljevic ne zna se koji je gori lopov