Ona ovo nije zaslužila: I najrođeniji je zaobilaze

Evica Umetić (22) je tokom odrastanja živela u dva doma za decu bez roditelja i u tri hraniteljske porodice, iako je imala roditelje i porodicu.

Život se poigrao sa njenom sudbinom i rastavio je od porodice, rođenog brata, tri sestre i brojne dalje familije. Ona ni danas, posle 22 godine, ne može da ostvari kontakt sa najrođenijima, jer oni to ne žele.

– Otac i majka su se razveli dok je ona bila trudna sa mnom. Pošto je on bio težak alkoholičar, tetka je prihvatila moju braću i sestre, ali za mene nije bilo mesta, ja sam kao beba morala kod hranitelja – počinje priču Evica o svom putu po domovima za nezbrinutu decu i hraniteljskim porodicama.

Evica se nije predavala, mnogo puta je poželela da nađe mesto u svojoj pravoj porodici, ali su je oni konstantno odbacivali.

– Svi moji žive u Mitrovici ili Laćarku, koji je vrlo blizu, ali me niko nikada nije pozvao. Teško je sretati najrođenije na ulici, a ne čuti ni pozdrav – priča Eva.

Kako kaže, uspela je da dođe do brojeva telefona brata i sestara, ali joj to nije pomoglo da postane deo porodice.

– Brat je rekao da neće da se vidi sa mnom jer nisam odrasla s njima, a sestra mi je rekla da sam pogrešila broj kada je videla ko je zove – priča Evica.

Evicina majka je umrla kada je ona imala tri godine i ona nikada nije mogla da bira gde će i s kim živeti.

– Posle su me prebacili u dom za nezbrinutu decu u Pančevu, gde sam provela četiri godine, a nakon toga u hraniteljsku porodicu u Mitrovici gde sam živela šest i po godina i s tim roditeljima imala skoro poslovni odnos i trpela psihičku torturu – kaže ona.

Bračni par kod kog je živela već je imao svoje dvoje dece, a nju su, kako kaže, uzeli zbog para koje su dobijali za njeno izdržavanje.

Evica je bila odličan đak, nakon punoletstva je otišla od hranitelja i pokušava da nađe svoje mesto pod suncem.

Danas živi u stanu Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici, a uskoro će biti prepuštena sama sebi. Još čeka poziv najbližih, koji bi trebalo da joj budu najveća podrška i oslonac.

Evica je izdala zbirku pesama „Isušivanje plača“ u koju je utkala svoju tugu i emocije. Kako kaže, ima materijala za barem još dve zbirke, ali čak nema ni kompjuter, već pesme zapisuje olovkom i odlazi kod prijatelja da ih prekuca.

(Narcisa Božić)