U petak je, na njegovoj nekadašnjoj porodičnoj kući, na Trgu Svetog Stefana 19, otkrivena spomen ploča dr Jevremu Vidiću, uglednom mitrovačkom građaninu, koji je ubijen od strane hrvatskih ustaša tokom Drugog svetskog rata.
U prisustvu predstavnika lokalne samouprave, institucija kulture i prisutnih građana, spomen-ploču je otkrio Miodrag Vidić sin Jevrema Vidića.
Dr Jevrem Vidić bio je advokat i narodni poslanik u Skupštini kraljevine Jugoslavije, kraljev namesnik za Mitrovicu, ugledna ličnost u gradu. On i druge ugledne ličnosti, već nepunih mesec dana posle uspostavljanju Nezavisne Države Hrvatske, fašističko-ustaške strahovlade koje je trajala ovde, u ovom gradu četiri godine, na Đurđevdan 1941. godine odveden je i likvidiran u ustaškom logoru Jadovno. On je jedna od prvih žrtava terora koji nije zapamćen u istoriji Sremske Mitrovice.
Po rečima nadležnih, Gradska uprava je na ovaj način želela da sačuva sećanje na nevine žrtve hrvatskog ustaškog terora i ono što je bilo možda tabu-tema dugi niz godina, a to je da su stradali ne samo komunisti, nego i ugledni ljudi koji su pripadali srpskoj nacionalnoj eliti.
Inicijator otkrivanja spomen ploče, dr Dimitrije Stojšić, rekao je da je ovo skroman dug grada prema ličnostima koje su, u jednom periodu bile nešto što je usmeravalo sam tok života grada. Na njegovu inicijativu, Gradska uprava je prihvatila i finansiranje i postavljanje ploče na kući u kojoj je živeo dr Jevrem Vidić.
Porodična kuća Jevrema Vidića prodata je polovinom prošlog veka, ali mu Mitrovica postavljanjem ploče odaju počast, dodao je Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Na pitanje dr. Stojšiću kako je došao na ideju za otkrivanje spomen-ploče, on je objasnio:
„Ideja mi je došla kad sam prebirajući po mislima, uvideo da u ovom gradu nema imenom i prezimenom nijedne žrtve ustaškog genocida. Ima Spomen-groblje gde je sahranjeno oko 8.000 bezimenih ljudi, njihova imena su sačuvana u arhivama i muzejima ali ih nema na spomen-ploči grobnice. Ovde je u blizini, u Fajšmanovoj kući bila mučionica, piše: Ovde je bila mučionica rodoljuba Srema; ni ko su rodoljubi, ni ko su mučitelji. Predložio sam ljudima u gradskoj upravi i oni su ovu inicijativu podržali i na kraju, zahvaljujući njima je ta ideja i realizovana. Njegovo ime izdvojeno je kao simbol svih tih žrtava, u njegovom imenu su i moji, i stradalnici drugih porodica, tako da on simbolizuje sve te žrtve i zato je izvučen prvi, iz nekog zaborava. Drugi razlog zbog koga bi on mogao biti izvučen je taj što je, zahvaljujući njegovoj smrti ako se to tako može reći, Andrija Artuković izručen Jugoslaviji i održano mu je suđenje jer po tadašnjim američkim zakonima on nije bio mogao biti izručen ukoliko njegov potpis ne stoji ispod nečije smrti. Stajao je njegov potpis ispod imena Jevrema Vidića. Nadam se da ćemo na ovaj način preneti mlađima da nastave ovu ideju i da je čuvaju i uspomenu i sve ono što znači sećanje.”
Ipak, na novinarsko pitanje kako komentarišu činjenicu da u dane najvećeg stradanja na ovim prostorima tokom Drugog svetskog rata, kada je streljano u Mitrovici skoro 10 hiljada Srba iz celog Srema, lokalna Turistička organizacija, organizuje manifestaciju „Dani Sirmiuma“, koja svojim sadržajem ismejava ova stradanja – prisutni zvaničnici su vešto izbegli da daju odgovore.
(M. Milivojević)
Corona na izvolte.
Zanimljivo, gradska uprava finansira javni spomenik a nema ni konkursa, ni javne nabavke… Nema čak ni imena autora! Eto, toliko o patriotizmu i moralu…