Priča o planiranoj izgradnji parking-garaže u zelenoj zoni Trga kulture u Šidu ne jenjava. Naprotiv, iz dana u dan raste broj građana koji javno izražavaju protivljenje projektu, uz poruku da grad ne sme da rešava jedan problem stvaranjem drugog. Nakon što smo u prethodnom tekstu otvorili pitanje opravdanosti izgradnje garaže na jednoj od retkih zelenih površina u centru Šida, reakcije čitalaca pokazale su da ova tema izaziva mnogo više emocija nego što se možda očekivalo. Komentari pristižu sa svih strana, a zajednička poruka mnogih je jasna – zelenilo se ne može vratiti kada jednom nestane.
Građani pitaju ono što bi, po njihovom mišljenju, trebalo da bude prvo pitanje svake ozbiljne urbanističke politike: zašto je za izgradnju garaže izabrana upravo zelena površina? Da li su razmatrane druge lokacije? Da li je urađena analiza uticaja na životnu sredinu? I zbog čega javnost do sada nije dobila odgovore na ta pitanja? Posebno zabrinjava utisak da se o projektu više govori među građanima nego u institucijama. Umesto otvorene rasprave, mnogi stiču utisak da se javnost postepeno privikava na ideju da će drveće i park ustupiti mesto betonu.
To je upravo ono što kod dela Šiđana izaziva najveće negodovanje. Dok evropski gradovi sade nova stabla, šire parkove i ulažu u zelenu infrastrukturu kako bi ublažili posledice sve toplijih leta, u Šidu se otvara mogućnost da se jedan od najvrednijih zelenih prostora u centru pretvori u saobraćajni objekat. Niko razuman ne spori da problem parkiranja postoji. On je vidljiv godinama i zahteva sistemsko rešenje. Ali pitanje koje građani sve glasnije postavljaju jeste – da li baš svako rešenje mora da podrazumeva betoniranje zelenih površina?
U komentarima se sve češće mogu pročitati predlozi da se pronađu alternativne lokacije za garažu, uredi obod centra grada ili izgrade dodatna parking mesta tamo gde neće biti ugrožen javni prostor namenjen svim građanima. Takvi predlozi, smatraju mnogi, zaslužuju ozbiljno razmatranje pre nego što bude kasno.
Ova tema odavno više nije samo pitanje parkinga. Ona je postala pitanje odnosa prema prostoru u kojem živimo i odgovornosti prema budućim generacijama. Kada se jednom poseče drveće i izlije beton, povratka gotovo da nema. Zato će javnost s posebnom pažnjom pratiti svaki naredni korak lokalne samouprave. Građani očekuju odgovore, argumente i transparentnost, a ne odluke koje će ih dovoditi pred svršen čin.
Jedno je sigurno – priča o parking-garaži na Trgu kulture tek ulazi u svoju najvažniju fazu. A dok pitanja ostaju bez odgovora, nezadovoljstvo građana postaje sve glasnije.
(SMP)
