U našu redakciju stigao je dopis mlade Romkinje koji se tiče predrasuda sa kojima se susreće zbog toga što pripada ovom narodu. Smatrali smo da bi trebalo da ga objavimo, pa ga prenosimo u celini:
Zovem se Danijela Ličina. Imam dvadeset osam godina i imam samo jednu želju – da vam kroz ovaj tekst bar malo približim osećaj kako je to biti drugačiji od ostalih i osećati se loše zbog toga.
Ceo život se borim sa predrasudama jer sam romskog porekla.
Nažalost, nisam imala tu sreću da zavrsim neku višu školu ili fakultet i postanem neko i nešto u životu. Ali i da jesam, sigurna sam da mi to ne bi pomoglo da me gledate drugačije. Za mnoge sam ja samo još jedna Romkinja više u moru mog naroda.
Među nama ima ljudi koji su diskriminisani s vaše strane s potpunim pravom. To su oni koji vodu ne koriste u higijenske svrhe, iako površinu zemlje mnogo više obuhvata voda nego kopno, a oni ne nađu za shodno da se u istoj i okupaju. Takođe su neobrazovani, a pritom vulgarni i prosti, misle da su u pravu u svemu. Od računskih operacija, poznato im je samo oduzimanje i dodala bih – otimanje!
Smeta mi što me mnogi stavljaju u isti rang sa njima, iako sam ja sve suprotno od njih. Iz godine u godinu ulažem sve više truda i rada da vam dokažem da nisam kao oni, ali ipak nikog ne osuđujem, jer svako ima pravo na svoje mišljenje. Gde god da sam se zaposlila do sada, uvek sam se susretala sa raznim poniženjima, omalovažavanjem, samo zato sto sam malo tamnija od vas….
Ja samo želim više od svega da nađem svoje mesto pod ovom „nebeskom kapom“, da radim i da zaradim kako bih imala dovoljno sredstava da uložim u odrastanje svog deteta, njegovo skolovanje, edukovanje i priuštim njemu sve ono sto ja nisam imala, ni kao dete, ni sada kao vec odrasla osoba.
Nisam takođe ni kao majke iz mog naroda koje decu rode i koriste ih kako bi prosila, koje žele lako da zarade i na kraju tu decu napuštaju, ili ako je dete žensko, prodaju nekom bogatašu za određenu sumu novca!
Ja živim za svog sina i on mi je sve sto imam u životu!
Kao dete, maštala sam da budem neko za koga će svet čuti, neko ko će naučiti svoj narod da budu pošteni, iskreni, vredni i radni i da žive od svojih deset prstiju, ma kako se to zanimanje zvalo. Jer ako je sin Božiji živeo mučkim životom do svog stradanja na zemlji, ko smo mi smrtnici da živimo lako?!
To je moja teorija.
Bez muke nema nauke, ne kaze se dzabe. Zato ako radiš imaćeš, a ako čekaš milostinju od drugih, izgubićeš i ono malo što ti je dato…
(Danijela Ličina / oprema: SMP)
