Mesecima se u našoj varoši, kao uostalom i po drugim varošima diljem Srbije, dešavaju različiti vidovi protesta, protkani nasiljem od strane ubačenih političkih aktivista koji, za ovu priliku, pokušavaju da se maskiraju pod imenom blokadera i sakriju iza učenika/studenata, tobožnjih članova plenuma, trudeći se da svojim potezima i delovanjem prerastu u potpunu anarhiju.
Neprijavljeni skupovi, zatvaranje saobraćajnih i putnih pravaca uz regulisanje saobraćaja od strane redara, uništavanje prostorija, verbalni napadi na medije i novinare, fizičke blokade institucija, targetiranje na društvenim mrežama, a na kraju i fizički napadi na obične građane, pljuvanje na državne službenike, funkcionere, kao i aktiviste drugih političkih uverenja, uglavnom prolaze bez sudskog epiloga ili uz simbolične kazne. Postavlja se pitanje, za koliko biste vi koji čitate ove redove bili procesuirani da kojim slučajem uradite bilo koje od ovih krivičnih dela?
Ostatak komunističkog establišmenta unutar otuđenog pravosuđa, preko svojih sudija i tužioca otvoreno radi na podrivanju sopstvene države i sistema. Jer, da budemo sasvim precizni, jedno je nezavisnost i stručnost, ali nešto potpuno drugačije je kada deo pravosuđa ćuti i ne goni po službenoj dužnosti učinioce krivičnih dela, na taj način postajući saučesnik u rušenju ustavnog poretka. Da su delovi sudstva i tužilaštva saučesnici i deo slagalice obojene revolucije više je nego očigledno, jer ne može drugačije da se objasni činjenica da tužilaštvo ćuti i ne reaguje na desetine krivičnih dela koje vide svi stanovnici.
Takođe, neverovatno je da se i maltene svakom od blokadera delo kvalifikuje kao blaže i da se većina njih pušta da nastavi da narušava zakone odmah nakon davanja iskaza u Policijskoj upravi.
Ovakvoj situaciji svakako da kumuju neki odmetnuti delovi bezbedonosnih službi koje bi trebalo da preventivno deluju i sprečavaju delovanje stranog faktora u našoj državi, dok posebno zabrinjava odsustvo reakcije policije u pojedinim trenucima, gde policijski službenici sa prekrštenim rukama posmatraju javni linč građana ove države u formi pljuvanja i gađanja jajima. Ustav Republike Srbije navodi da se sudske odluke donose u ime naroda, a pojedine sudije i tužioci trebalo bi da se zapitaju da li svoju dužnost obavljaju u skladu sa zakonom i u ime naroda, ili štite interese blokadera i počinioca krivičnih dela i na taj način učestvuju u rušenju države.
Kako je moguće da i tamo gde učenici srednjih škola žele da se vrate na nastavu, da ih u tome sprečavaju pojedinci – opozicioni aktivisti, čak i fizički napadajući zaposleno osoblje (slučaj Medicinske škole gde je kandidat na izborima Narodne stranke pretukao tetkicu), provaljujući u škole i fizički blokirajući ulaze, da se deci koja žele na nastavu preti preko vibera od strane nekog izmišljenog plenuma, da lokalni zubar (koji je već dva puta izlazio na izbore i oba puta završio ispod cenzusa) drži govore i pokušava da peva himnu Srbije po prometnim raskršćima zaustavljajući saobraćaj, da profesori nedostojni svog zvanja daju javnu podršku „Ćaciju iz Gimazije“ koji je na čelu grupe čija je glavna ideja da drugoj deci zabrane školovanje, ako su već sami odustali od njega.
Kako je moguće da tužilaštvo i nadležne institucije mirno posmatraju to svakodnevno maltretiranje sugrađana od strane relativno malobrojne rulje, koju predvode ljudi bez ikakvog ugleda, uglavnom članova i simpatizera gubitničkih stranaka i pokreta, oni koji u rano popodne nemaju šta da rade, igrajući se megafonom i gađajući neistomišljenike jajima uz imbecilno prizivanje pumpanja. Posle idu da skaču jer „nisu Ćaci“?
Jasno je da je Srbiji potrebna reforma javnog tužilaštva, kao ključna u unapređenju pravne države, borbe protiv kriminala i korupcije, kao i vraćanju poverenja građana u obrazovanje, naročito u onaj nedostojni deo prosvetara koji se poigrao sudbinom svojih đaka, žrtvujući ih za svoje političke ciljeve. Da li će do nje doći, i kada – ostaje da vidimo.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
