Do koje mere je partijsko kadriranje unazadilo državne institucije, Mitrovčani imaju svakodnevno priliku da se uvere, i to ne u nekim nevažnim ustanovama kulture i društvene nadgradnje, već u vrlo bitnim, za državnu upravu, odlučujućim institucijama.
Negativnom selekcijom kadrova, bez oslanjanja na najprofesionalnije i najsposobnije, došli smo do toga da iz depoa lokalne policijske uprave nestane deset kilograma droge, a da niko ne zna kako, da nam u sudovima sude korumpirane i informatički nepismene sudije, a palata pravde izraste u degenerisanu izraslinu, da se doktori u Bolnici međusobno optužuju za lopovluk i hvataju za guše poput pijanaca ispred dragstora.
Naravno, nisu svi službenici u gorepomenutim institucijama isti, niti takvi, ali reč je o službama u kojima je dovoljno da pojedinac ukalja uniformu ili zvanje koje nosi, pa da tim činom isprlja sve ostale.
Nažalost, i nakon što je konstatovan problem nije učinjeno ništa da se on reši.
Droga iz policijskog depoa je nestala jer nije obezbeđena ni kamerom niti je vođena bilo kakva evidencija – i to je zvanično saopštenje organa koji su vodili istragu. Nema odgovora na pitanje: Ko je odgovoran za to? Načelnik Policijske uprave? Neki od nižih načelnika? Niko nije podneo ostavku, niti je iko od njih procesuiran. I kako onda obični građani da ne gledaju na policijske službenike nego kao na dilere droge i ljude koji sarađuju sa mafijom.
U drugoj ustanovi, javnom Tužilaštvu, kao da niko nije obavešten da su desetine mitrovačkih fabrika uništene i opljačkane kroz lopovsku privatizaciju. Kao da niko od zaposlenih ne vidi bivše podstanare i prodavce bresaka kako, nakon tranzicione decenije, dolaze u posed luksuznih kuća, stanova i lokala.
Ko je “uvaljivao” Mitrovčanima saksije sa cvećem i vešao ih po banderama – nema odgovora.
Ko se ugrađivao u javne nabavke tokom izgradnje pešačke zone u centru grada i pri kupovini osnovnih sredstava u lokalnim javnim preduzećima? Kome su radnici o trošku državnih firmi i u radno vreme zidali kuće, oblagali fasade i u privatnim dvorištima sadili cveće i travnate površine? Ko je kupio, nakon “Petog oktobra” neispravan sistem za reciklažu otpada da bi isti, deceniju kasnije, bio prodat kao staro gvožđe?
Ako istrage po tim pitanjima netragom nestaju po tajnim fiokama, pa Tužilaštvo nije u stanju ili ne želi da ih reši – postavlja se pitanje čemu ono, uopšte, služi? Da kažnjava jalijske kradljivice kokošaka ili da otkrije ko je uzročnik dvoboja metlama između Hasana i Strace?
U istoj zgradi, građanima sude sudije koje se ne drže zakona već svojih subjektivnih zaključaka, čiji su muževi deo iste korumpirane mreže izrasle tokom vladavine DOS-a, sudije koje na društvenim mrežama dele svoje slike na kojima više nalikuju starletama nego osobama od morala i ugleda.
Najzad, i u mitrovačkoj Opštoj bolnici, partijska piramida vlasti učinila je svoje. Na odeljenju ginekologije posvađaše se raznopartijski doktori kao babe na pijaci. Neki kažu i da su se hvatali za guše. Sada besposleni pojedinci imaju dovoljno materijala za zabavu, ogovaranje i navijački odabir strana. Po Fejsbuku se formiraju mreže podrške.
Autor ovog članka nema nameru, niti je za to kvalifikovan, da njihovo profesionalno umeće ocenjuje, javnost interesuju odgovori na neka sasvim druga pitanja, recimo: Da li su novčana sredstva od prekida trudnoće i drugih intervencija, umesto na računu Bolnice, završavala u privatnim džepovima? Da li je tačno da se radi o proneverama od više miliona dinara koje su trajale godinama?
Ko će građanima dati odgovor na ova pitanja?
Policija?
Kad tačno? Čim otkriju ko je maknuo 10 kg droge iz njihovog depoa, ili uporedo s tom istragom?
Tužilaštvo?
Čim im zastari još jedna istraga protiv “nekog” Vase PDV-a ili će se pokrenuti i pre?
Kako stoje stvari, biće onako kako se odluči u organima vladajuće partijske koalicije (kao i do sada), pa ko od dotičnih bude imao jače karte – imaće i pravo na pravdu.
Što kaže Ivo Andrić: „Dođe tako nekada vreme kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati“. Plašim se da živimo u tom lošem vremenu, gde se politička fukara i oni oko njih bogate, polupismeni sa starletama u krilu su najglasniji u foteljama i na TV-u, dok obrazovane i pametne niko ne pita za znanje i kvalifikacije nego samo za partijsku knjižicu, pa su prinuđeni da ćute i prihvate pravila igre ili moraju da čekaju nemačku ili neku drugu vizu kako bi pobegli glavom bez obzira. Jedina je uteha što takva vremena dođu i prođu. Samo kod nas se to nešto odužilo.
Balkanski provincijski primitivizam. Niži oblici svesti zaostali u duhovnom razvoju, ali zato žele da imaju status u društvu. Kada se poslovno suočimo sa tim službenicima onda vidimo da im je duhovni IQ broja cipela koje nose. Da li znate nekoga ko je išao studirati medicinu zato što mu je bilo žao patnji bolesnih ljudi…. uglavnom studiraju medicinu da bi imali što veći status u društvu i patološku želju da pokažu da su oni gospodari života i smrti, a Hipokratovu zakletvu su okačili mačku o rep istog trenutka. Imponira im podilaženje i snishodljivost bolesnika jer ih nevolja na to tera, a na koverte plave boje prepoznatljive devizne sadržine nisu gadljivi već im oči cakle i sijaju kad ih vide. Talenta nemaju, ali diplomu su dobili bubanjem, mukotrpnim učenjem…i tako oni postaše naši doktori sa teoretskim znanjem, a u praksi često ne znaju da postave preciznu dijagnozu i postave ispravnu terapiju. Koliko su na onaj svet poslali ljudi zbog njihove želje za statusom u društvu, a bez talenta za struku u kojoj se nalaze. Zaostali u duhovnom razvoju na svim nivoima stvaraju probleme oko sebe, a odlučuju o sudbini drugih ljudi. Ko da ih skloni sa tih položaja, a nadležan je? ….. teško, jer je ovo malo provincijsko mesto na kulturno civilizacijski zaostalom Balkanu. Mentalitet male palanke u glavama malih duhovno atrofiranih ljudi sa velikim statusom u društvu. Bože pomozi !!