Ni posle 14 bolnih godina, obavijenih tugom, Milenko Marković iz Velikih Radinaca ne gubi nadu da će saznati ko je ubio njegovog sina Gorana (20).
Očajni otac tvrdi da je njegovom jedincu došao glave profesionalni ubica, koji ga je, kako je utvrdila istraga, usmrtio jednim „dum-dum“ metkom u slepoočnicu.
Od tada pa do danas nema ni traga ni glasa o tome ko je na tako svirep način mogao da počini zločin. Obraćao se, kako kaže, na sve adrese Ministarstva unutrašnjih poslova, ali je uvek dobijao isti odgovor – da se preduzimaju sve neophodne mere u rasvetljavanju krivičnog dela, što su mu nedavno i u pisanoj formi ponovo potvrdili.
Samo šest dana posle Goranovog rođendana, 14. juna 2004. godine, usred bela dana na benzinskoj pumpi u Velikim Radincima, nepoznati ubica ili više njih likvidirali su ovog mladića na radnom mestu. Prva slika nakon zločina ukazivala je na pljačku koja je pošla po zlu.
– Kasa je bila otvorena, kasnije je ustanovljeno da je iz nje odneto oko 70.000 dinara, ali je deo novca ostao. Svedoka ovog zločina nema, pumpa nije imala video-nadzor, tako da se ne zna ni koliko je pljačkaša bilo, ni kako su došli na pumpu – priča neutešni otac, ne odbacujući tvrdnju da je to bilo smišljeno ubistvo.
Milenko se pita zašto bi neko u pljačku krenuo sa metkom koji je zabranjen Haškom konvencijom.
– S obzirom na to da sam pre rata obavljao poslove obezbeđivanja ljudi i objekata u Zagrebu, sve mi je to poznato i dobro prepoznajem „rukopis“ profesionalca – kaže očajni otac, dodajući da je njegov sin bio dobar, vredan i pošten mladić.
Goran je imao vidljive povrede i masnicu iznad desnog oka, gde ga je ubica udario okvirom pištolja. Nakon što ga je onesvestio, ispalio mu je metak u levu slepoočnicu. Specijalni rasprskavajući metak prošao je Goranu kroz glavu i izašao ispod desnog uha, raznevši mu mozak i deo vrata.
I posle toliko godina, Milenko i njegova supruga Milena ne gube nadu da će saznati ko je ubio njihovog sina. Kaže nam da su mu u policiji u Sremskoj Mitrovici kazali da bi slučaj odavno bio rasvetljen samo da je pronađeno oružje kojim je njegov sin likvidiran.
– Da su kojim slučajem pronašli pištolj, onda bi možda saznali i čiji je, ili bi se do ubice stiglo na osnovu otisaka. Na mestu zločina su od ubice ostali samo tragovi obuće u lokvi krvi – kaže razočarani otac.
(S. Kostić)
