Poslodavci se sve više žale zbog nedostatka radne snage

1
12038

Svaki dan možemo videti kako poslodavci koji su svih ovih godina dobro poslovali, zarađivali milione i otpatke davali svojim vrednim radnicima, ostali bez onih koji su spremni raditi za mizeriju. Od mnoštva nezaposlenih, poslodavcima odjednom nedostaje radnika. Zašto? 

Pa zato što veliki dio poslodavaca misli, i na takvom razmišljanju su sagradili svoja poslovna carstva, da u moru siromašnih i nezaposlenih mora uvek biti budala koji će raditi za siću. Svi ovakvi su navikli da im uvijek prolazi ona čuvena „ako nećeš ti, ima ko hoće„, a kad je prvi put nestalo onih koji hoće, uhvatili su se za glavu i počeli kukati.

Krenuli su svi odreda cmizdriti i jadikovati po medijima, uporno izbjegavajući da shvate tržište rada. A ono kaže: RADNIK KOŠTA!

Vreme kad su loši poslodavci smjenjivali nezadovoljne radnike drugima kao na traci prolazi. Oni koji su godinama trpeli svakakve ucene na poslu dobili su priliku da u Nemačkoj ili nekoj drugoj zemlji Evrope rade isti posao za mnogo, mnogo više para, prijavljeni, bez straha, bez mobinga, bez iskorištavanja…

I samim tim, neiscrpni izvor jeftine radne snage je prekinut. Danas radnik koji hoće da radi u Srbiji i koji ima znanje mora biti i plaćen, samo što to nikako da uđe u glave loših poslodavaca. Tražite radnika na građevini? Trebate dobrog molera, tesara, stolara? Može, ali iz svoje milionske dobiti povećajte plate. 

Tražite trgovca koji će, umesto snuždenog i mrzovoljnog pogleda i nepoznavanja osnovnih artikala u vašem marketu, sa osmehom trčati da usluži svakog kupca koji će se nakon toga opet vraćati? Može i to. Ali takav trgovac košta!

Tražite konobara ili kuvara koji će u vašem restoranu okićenom zvezdicama služiti zahtevnu klijentelu? Sigurno ima i takvih, ali oni se ne odazivaju na vaših 300 evra. Takvi koštaju mnogo više.

Trebate inženjera za vašu fabriku kojeg ćete nagraditi prosečnom platom i konzervom za ručak? Takvog nema, ali ima još dosta onih koji bi možda došli kad bi ovaj iznos povećali, dodali gorivo, bolju hranu, pauzu, trinaestu platu i sve ono što imaju radnici u normalnim zemljama. 

I zato, dosta je bilo one dvolične priče kako ljudi neće da rade ili kako nema radnika. To jednostavno nije istina. Ljudi neće da rade za siću u nemogućim uslovima, dok im jedan skorojević duva za vratom. Dosta je poslodavačke kuknjave po medijima kako više nema radnika, kako svi odoše u inostranstvo, kako je situacija teška, kako nema mogućnosti…

Naučite već jednom da dobar radnik košta i da radnika morate platiti. Dragi poslodavci, koji ste navikli da se iživljavate nad radnicima, da im tovarite neplaćene prekovremene, da ih ponižavate, da im uzimate slobodne dane, da ih izrabljujete, došlo je vreme da sve to platite ili prestanete da radite.

Jer, zašto bi vam jedan inženjer mašinstva rintao za sitniš, kad je godinama ulagao u sebe i sad to u inostranstvu može da naplati. Ili, zašto bi građevinski radnik sa prosečnom platom od 300 evra i parizer pauzom od 15 minuta rizikovao svoj život na skeli radeći po 12 sati, ako mu „Švabo“ daje 150 evra na dan.

Naravno, moramo uzeti u obzir da na našim biroima rada veliki deo raspoloživih radnika nema nikakve kvalifikacije i da takvi i nisu potrebni poslodavcima, ali opet, za one koji plaćaju, nude humane uslove i nagrade za radnike uvek će biti stručnih ljudi. Zanimljivo je to kod nas, da pojedini poslodavci imaju po desetine miliona dinara čiste dobiti, ne prihoda, i da radnicima daju plate od 300-400 evra. I kako takav čovek, koji svake godine strpa u džep ovolike milione, ima obraza da zakuka i zakmeči u medijima kako nema radnika koji bi za njega radili.

Žale se prevoznici nema ko da vozi autobus, a gradski prevoznici ostvaruju milionski profit dok je plata vozača jedva 50 hiljada dinara. Žale se vlasnici montažno demontažnih fabrika, koji žive kao milioneri, a svojim radnicima se ne sete dati malo veću platu, podsticaj, nagradu, slobodan dan…

Na kraju, ovakvo stanje je možda i dobro za tržište rada u Srbiji, štaviše – ono bi moglo postati nešto najbolje što nam se desilo u poslednje vreme kada su u pitanju uslovi rada. 

Jer, tek kad loši poslodavci ne budu više mogli menjati radnike kao na traci, kad im dogori do nokata, možda će shvatiti da radnik košta i da upravo radnika mora platiti više nego najnoviji BMW, luksuzni stan na moru, skupu ljubavnicu ili šta već dvolični milioneri poslodavci plaćaju.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(M. Milivojević)

1 COMMENT

  1. Tekst je maliciozan, i oslikava vaše nerazumevanje i nepoznavanje stanja i funkcionisanja u privredi. Po vašem shvatanju ispada da su plate/standard mali zato što svi privrednici/vlasnici/gazde/izrabljivači ostvaruju enormnu dobit koju ne dele sa svojim radnicima nego troše na nevidjeni luksuz bmvove, ljubavnice, vikendice…Pa ne bih rekao… Analogno tome pošto je na zapadu veći standard njihove gazde su pravedniji, moralniji, saosećajniji ,poštenije raspodeljuju dobit sa zaposlenima? Šta tek reći za gazde u Indiji, pakistanu, Africi, tek su oni alavi, ništa ne ostavljaju svojim radnicima, sve potrošiše na luksuz?Standard, plata, uslovi rada su posledica stanja /razvijenosti jedne privrede.Naša je takva da naš prosečan radnik mota kablove, ili radi u nekoj sklapačkoj industriji, sa druge strane imamo zapadnjake koji nam tehnološki beže 40-50 godina, rade sa novijom tehnologijom, skupljom boljom opremom, prave sofisticirane proizvode, gde je dodata vrednost mnogo veća stoga su i njihove plate/standard veći. U mojoj firmi meni treba 15 radnih sati po jedinici proizvoda, u firmi koja to isto radi na zapadu, njima treba 2 radna sata. E tu je poenta standarda i plate…

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here