Malo sremsko selo u šidskoj opštini, svedok je velike „prekookeanske ljubavi“. Došla iz američke države Masačusets, a jedini problem joj predstavlja naša hrana
Bojan Kanja (26), iz malog sremskog sela Bingula u šidskoj opštini, posle samo četiri meseca provedena na društvenoj mreži „Fejsbuk“ shvatio je da je pronašao ljubav svog života. I ponudio joj brak. Amerikanka Šiajla (26), kojoj je poziv bio upućen, bez razmišljanja je sela u avion i doputovala kod svog voljenog. Sa sobom je dovela i troje svoje dece.
– Upoznali smo se preko interneta i počeli da se dopisujemo. U početku je to bilo po nekoliko sati, kasnije i po 20 sati dnevno. Onda smo prešli na „Skajp“, pa smo stalno komunicirali. Bila je to ljubav „na prvi pogled“, a nakon četiri meseca svakodnevne intenzivne komunikacije shvatili smo da smo srodne duše i ponudio sam joj brak. Odlučila je da napusti Ameriku i dođe u Srbiju – priča kroz osmeh Bojan, ne krijući radost.
– Njeni roditelji su se protivili da ona dođe u Srbiju. Nisu ni znali gde je to, već su nas pomešali sa Sirijom, koja je stalno u žiži medija zbog ratnog stanja. Bilo je povuci-potegni, ali sada je sve u redu. Redovno se čuje sa njima preko interneta – objašnjava Kanja.
I tako, Amerikanka Šiajla iz Springfilda, grada u državi Masačusets, već živi u Binguli. Jedini problem joj je hrana.
– Ona kaže da je njihova hrana u odnosu na našu raznolika. Ako sprema kajganu, tu nisu samo jaja, već se stavlja i povrće. Ima tu malo i nostalgije, sve ovo je novo za nju, totalno drugačije od života koji je živela – objašnjava Bojan.
Šiajla ili Šani, kako je Sremci zovu, kaže da ovde mnogo mirnije spava:
– Vazduh je mnogo čistiji, prijatniji, život dosta mirniji. Bojan mi je pričao o istoriji srpskog naroda, i ja sam oduševljena kakvi ste, šta ste sve pretrpeli. Kako ste uspeli sve te ratove da prebrodite – priča Šiajla.
A kuća porodice Kanja je puna dečije graje. Petogodišnji Kameron, njegov sedmogodišnji brat Džabari i njihova osmogodišnja sestra Džakaja najlakše su se privikli u Binguli.
– Oni su našli drugare u selu i stalno se igraju. Njima je prvo bilo neobično igranje napolju, jer su živeli u stanu i nisu imali takvu slobodu kretanja. Na jesen će u školu, i njima će biti najlakše da se prilagode jer su još mali – objašnjava nam Bojan. – Šani ne zna srpski, tek počinje da ga uči, pa ne može ni sa kim da priča. Sa mojim roditeljima kada razgovara, ja prevodim. No, polako, naučiće.
U selu Binguli, sa oko 700 stanovnika, meštani su prijatno iznenađeni novom snajkom.
– Ona je mnogo fina, i lepo se uklopila u našu kuću. I ona i deca su prihvaćeni od meštana. Svi su oduševljeni njima – kaže Bogdanka, Bojanova majka.
