Davne 1955. godine Mirjana Manojlović Marijanski, kustoskinja Vojvođanskog muzeja primila je telefonski poziv iz Šida. Dr Nada Aćimović, lekar iz obližnjeg sela Berkasovo, uzbuđeno joj je saopštila da je meštanka Angelina Vrkatić, okopavajući kukuruz, pronašla na svojoj njivi dva zlatna šlema.
Ekipa kustosa iz muzeja već sutra se našla u Berkasovu i u rukama starije seljanke, koja se za tu priliku svečano obukla, zatekla dva veoma dobro očuvana rimska šlema, za koja će se naknadno utvrditi da potiču iz 4. veka naše ere. Potonjim sondažnim iskopavanjem na mestu nalaza konstatovano je da su šlemovi činili deo ostave, zajedno sa dva srebrna okova za pojas, jednom cevčicom od srebrnog lima, jednom srebrnom gajkom za remen, nekoliko fragmenata gvožđa i pozlaćenog srebrnog lima.
Angelina je ispričala da je primetila još nekoliko godina ranije da nešto svetluca u zemlji ali je bila uverena da su to neeksplodirane granate, kojih je u tim krajevima tada bilo mnogo jer se nalaze nedaleko od mesta proboja Sremskog fronta. Zato taj deo njive nije obrađivala niti mu je prilazila a plašila se da prijavi vlastima iz bojazni da će joj celu njivu blokirati dok je ne očiste.
Nakon tadašnjih obilnih kiša, svetlucavi predmeti postali su vidljiviji i kada im je prišla Angelina je shvatila da su to šlemovi a kada ih je oprala videla je da na njima ima zlata. Konsultovala se sa jednim zlatarom koji joj je rekao da je reč o pozlati te da od toga ona neće imati puno koristi ali da muzej hoće. Tada se obratila svojoj rođaki Nadi Aćimović koja je obavestila nadležne iz Muzeja Vojvodine i tako su šlemovi dospeli u tu instituciju.
Šlemovi su izrađeni od kovanog gvožđa, prevučenog tankim srebrnim pozlaćenim limom, a pretpostavlja se da su imali kožnu podlogu. Raskošniji od dva šlema dodatno je ukrašen imitacijama dragog kamena smaragda, i poludragog kamenja oniksa i kalcedona, izvedenim u staklenoj pasti i postavljenim u ležišta različitog oblika. Od posebnog značaja su natpisi na grčkom i latinskom jeziku, za koje postoje brojna tumačenja i polemike među stručnjacima ali se skoro svi slažu u tome da skupocenost izrade ukazuje na to da su vlasnici ovih šlemova morali bili ličnosti iz visokog društva, istaknute vojskovođe, ljudi sa visokim položajem u vojsci ili čak vladari.
Manje raskošan šlem iz Berkasova na sebi nosi natpis VICIT [LIC]INIANA, koji je arheolozima pomogao da ga datuju na početak 4. veka, u vreme kada su se oko rimskog prestola borili budući car Konstantin Veliki i njegov protivnik Licinije. Od 308. godine, kada je Licinije postao avgust, dva cara su vladala zajedno, da bi ubrzo započeli ljutu borbu za presto, koja se završila Licinijevim porazom i pogubljenjem.
Prema jednom tumačenju, šlemovi su mogli biti zakopani prilikom povlačenja Licinijevih trupa prema Sirmijumu, odnosno posle bitke koja se odigrala kod Cibala (današnjih Vinkovaca). Prema drugom tumačenju, zasnovanom na postojanju kasnije dodatog natpisa na grčkom jeziku, šlemovi su mogli biti u upotrebi tokom dužeg vremena i potom biti zakopani u bilo kojem trenutku nemirnog 4. veka u rimskoj provinciji Drugoj Panoniji (Pannonia Secunda).
Shvatajući vrednost i mogućnosti koje pružaju predmeti ovog tipa, Muzej Vojvodine je 2007. godine otkupio još jedan pozlaćeni šlem iz 4. veka, sličan manje dekorisanom šlemu iz Berkasova. Veoma fragmentiran, otkriven je u okolini sela Jarak, 17 km jugoistočno od nekadašnjeg Sirmijuma (Sremske Mitrovice).
Delove šlema neimenovani pronalazač je otkrio takođe na njivi u malom sivo-pečenom keramičkom krčagu. Pre nego što se obratio stručnjacima Muzeja Vojvodine, komade srebrnog pozlaćenog lima ispravljao je i lepio na kartonsku podlogu, ne poznajući njihovu funkciju i namenu. Konzervacija i rekonstrukcija predstavljale su dugotrajan i mukotrpan posao, a kao primer za rekonstrukciju poslužio je manje raskošan šlem iz Berkasova. Šlem iz Jarka premijerno je prezentovan zajedno sa dva šlema iz Berkasova na izložbi „Kasnoantički šlem iz Jarka“ 2009. godine.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Zlatko Čonkaš)
