Dok mladi napuštaju selo u potrazi za boljim životom, dvadesetčetvorogodišnja Katarina Mitrović, na čelu Saveta Mesne zajednice u Privinoj Glavi pokušava da oživi svoje selo i sačuva ga na mapi od 19 naselja u opštini Šid. Ova devojka koja već tri godine predsedava Savetu, uveliko je spremila nove projekte, a jedan od najvažnijih je seoski vodovod.
Iako je na završnim studijama na smeru za poslovni menandžment u Beogradu, Katarina kaže da nije razmišljala da napusti selo, mada je u njemu sve manje njenih vršnjaka.
– Fakulteti su mlade odveli odavde, kao i veća šansa da nađu posao. Šteta bi bilo da selo ostane bez mladih, jer je to onda mesto bez budućnosti. Zato se mi u Savetu MZ trudimo da obezbedimo bolje uslove, da bismo mlade zadržali i vratili nazad ako ipak odu – kaže Mitrovićeva.
Otkako je ona prva dama sela, mnogo toga je urađeno.
– Najpre smo adaptirali mesnu kancelariju, zatim ambulantu, pa Dom kulture. Pošta nam radi dva puta nedeljno, pa ne moramo više zbog računa i drugih potreba u susedni Bikić Do, kao prethodnih godina – naglašava ova devojka, koja ima želju da se ove godine sredi put od 1,5 kilometara kroz selo, najviše zbog turista koji sve više posećuju manastir Privina Glava.
Ovo mesto ušuškano ispod padina Fruške gore i udaljeno oko sedam kilometara od Šida i isto toliko od hrvatske granice, jedno je od najstarijih i potiče iz 12. veka, kada je izgrađen istoimeni manastir.
– Mi, nažalost, nemamo školu, pa nam deca putuju dva kilometra u susedno mesto. Imamo zajedno 15 osnovaca i srednjoškolaca, a sedmoro dece ide u vrtić – kaže Katarina, koja se nada da će se u naselju sa oko 180 žitelja, ubuduće češće čuti plač novorođenčadi.
Pored poslova u MZ, Katarina pomaže i roditeljima u prodavnici, ali i meštanima.
– Kad nekome treba da se kupi lek, ili nešto drugo, rado odem do Šida u nabavku – predusretljiva je Katarina, koju je baš u tom trenutku pozvala monahinja i zamolila je da manastiru donese hleb.
Kako se ne bi u selu otuđili i da bi bili složni, Katarina često organizuje i druženje sa meštanima. Najčešće se okupljaju da zajedno proslave 8. mart, seosku slavu, Dan oslobođenja, podele novogodišnje paketiće….
(Smiljka Kostić)
