Domaćin iz jedne sremske varoši okačio je video snimak totalne invazije smrdibuba na njegovu kuću i pitao se kako da ih se reši. Smrdibube su „napadale“ kuću sa svih strana, krile se ispod krova, ulazile u svaku pukotinu na kući.
O čemu se zapravo radi, zbog čega se mnogi ovih dana žale na najezdu smrdibuba, objasnila nam je ekolog Bojana Nadaždin koja godinama proučava stenice u okviru udruženja Habi Prot.
– Ovo što vidimo na snimku je velika grupa smrdibuba koja se okupila radi prezimljavanja. U pitanju je zelena mediteranska stenica. Kada se spusti temperatura, one traže toplije mesto, sklonište, kako bi preživele zimu. Kriju se u kućama, ispod lišća, roletnama, krovovima. Kada se na proleće podignu temperature one koje prežive zimu, a ne prežive sve, napuštaju skloništa- objašnjava Bojana.
Zbog promene klime u Srbiji, u poslednjih deset godina, imamo razne nove vrste insekata koji inače žive u veoma toplijim krajevima planete. Ova vrsta smrdibube je stigla kod nas verovali ili ne – čak iz Etiopije.
– U odnosu na period od pre deset godina, mi sada imamo blage zime i jako topla, suva leta. Sumnja se da su prvenstveno stigle na Mediteran pa tako prešle u Srbiju. Ova vrsta je zabeležena prvi put kod nas 2009. godine. Kasnije smo je nalazili u mnogo većem broju jer je počela da se širi i brzo razmnožava – kaže Bojana. Dok se građani iz urbanih sredina muče kako da ih izbace iz svojih domova, poljoprivrednike najezda smrdibuba jako skupo košta.
– Kada poljoprovrednik, na primer, prska paradajz protiv insekata, one beže u paprike, soju ili drugo povrće i tamo se ponovo namnože i ponovo napadaju celu baštu. Pošto nema poente da se bašta prska svakih nedelju dana, najbolji način odstranjivanja je mehanički. Problem je što ove bube nemaju prirodnog neprijatelja u prirodi koji može da ih zaustavi. Zato su se one tako brzo namnožile jer se kreću neometano – ističe doktorka. Osim što su prava napast, nisu opasne po zdravlje čoveka, ne ujedaju niti prenose bolesti.
– Pošto ne postoji sredstvo za uništavanje isključivo smrdibuba već multinamensko sredstvo koje uništava i druge bube, najbolje je mehanički – uzeti krpu, pokupiti ih, i ubiti.
Čoveku ne mogu da nanesu štetu, ne prenose zaraze. Ako dođu u kontakt sa čovekom, ispuštaju karakterističan smrad. Najveći problem ipak prave poljoprivrednicima, zaključuje ekološkinja.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
