Škola u kojoj se desila tragedija nije bilo koja škola, već upravo jedna od elitnih škola „kruga dvojke“ na Vračaru.
Škola u koju idu deca glumaca, političara, biznismena i sl. Škola u koju decu pretežno šalju tipični autošovinisti, zaljubljenici u obećani Zapad (evo ga, stigao je), ljudi koji svoj narod nazivaju najpogrdnijim imenima, a naše vrednosti (koje su sprečavale ovakve događaje i decu učile da budu vredna, skromna, nesebična i dobra) ističu kao oblik patologije i primitivizma.
Ne, ovo nije učinio nikakav gledalac rijalitija (i rijaliti je američko/britanski tv koncept) već izuzetno inteligentno, akademski uspešno dete, pobednik na takmičenjima, od koga se očigledno puno očekivalo dok se tačno toliko i zanemarivalo. Tipično dete koje će dobiti apsolutno sve (taj telefon, te džordanke, te igrice, može i „Južni vetar“ u bioskopu, može) ali samo ako bude održalo taj privid savršenosti.
Sve – što NOVAC može kupiti — ali ne i vaspitanje, saosećanje i disciplinu (to ne može) – dakle ne i ljubav. Kada ovakva deca dožive neuspeh, uvek paralelno doživljavaju frustracije neverovatnih razmera, jer neće naići na saosećanje kod kuće. Na utehu, na savet, na ispravnu reakciju. Disciplina je ljubav, jer podrazumeva razgovor. Razgovor o posledicama, razgovor o prihvatanju trenutnog neuspeha, razgovor o svemu. Za to njihovi roditelji nemaju vremena, ali tu je novac i čuvene priče „Sve što poželiš smo ti dali, znaš li koliko je koštalo to, a tako nam vraćaš?!“.
I onda dete pukne, potpuno nenaučeno kako da reaguje na život, na problem, sam svoj vaspitač sa instagrama i tik-toka, egocentrično, usamljeno biće.
Ovakve dece je bilo i ranije, ali nije bilo tog tatinog pištolja…
Sada smo zaista taj Zapad o kome su mnogi sanjali. Samo se san ispostavio kao noćna mora, na šta su svi viđeniji učenjaci upozoravali i borili se protiv toga dok su im izricali suspenzije i razvlačili ih po sudovima i medijima (uz vrlo skromnu ili nikakvu podršku svojih kolega).
Id.entitet
Gospodine, skinite ovo, sramota je.
I moja deca su išla u ovu školu. Nije bitno šta sam, kao ni roditelji pobijene dece. Razmislite kako je izgleda deci koja tamo u školu i rodini i prijateljima poginulih, i da li je daša ostrašćenost prema ljudima koji ne misle kao vi dovoljan razlog da anonimno prenosite ovakve stvari sa Instagrama.
Usput, ovo ste ilustrovali slikom deteta iz Rumunije.
Voleo bih kada biste zastali i duboko se zagledali u svoju dušu.
Ime vam neću dati, jer ste se i vi predstavili kao samo kao ‘admin’, pa će ovako naš odnos ostati simetričan.