ROGOVI U VREĆI! Hoće li partijski lideri ugušiti protestne šetnje u Mitrovici?

Kako je najavljeno, večeras će po sedmi put opozicija prošetati mitrovačkim gradskim ulicama, no čini sa kao da je početni revolucionarni plam zgasnuo i nestao u međusobnim prepirkama političkih stranaka i klanova koji nastoje da kapitalizuju podršku nezadovoljnih građana – šetača.

Iako su ti problemi počeli od samog početka, što je i bilo očekivano s obzirom da je u pitanju skup svega i svačega, skup ljudi koji nemaju zajedničku ideologiju, već ih okuplja samo mržnja prema vlasti – sada, sa protokom vremena, te početne pukotine postaju provalije koje prete da uruše celokupnu ideju protestnih šetnji.

O čemu se radi?

Političke stranke iz Đilasovog Saveza za Srbiju čiji ogranci deluju u Mitrovici i njihovi kompromitovani kadrovi (Lemajić, Prodanović) nastojali su da odgurnu u stranu prvobitne organizatore iz Mitrovačkog “Fejsbuk” otpora, smatrajući da ovi nemaju uticaja na građane, bez harizme, u svojim mikrosredinama čak i predmet ismejavanja. Najzad, kad nekog u selu nazivaju Triperom ili Lažikom, kad se neko bavi šišanjem pasa a ima ambiciju da vodi gradsku upravu, bez obrazovanja, bez radnog iskustva – nije daleko od istine zaključak da takav i nije dorastao da vodi opozicioni front.

Iako su ti tzv. “otporaši”, u početnom revolucionarnom zanosu, planirali čak i da, referendumski, skupe 10 hiljada potpisa, kojima bi zahtevali nove lokalne izbore, taj početni plam je ubrzo zgasnuo, delom zbog nesposobnosti, a delom i zbog nedostatka stranačke infrastrukture, i završio se tako što su oko sebe okupili jedino par alkoholičara i po koju frustriranu gospođu, te nije ni čudo što je iz senke organizaciju protesta počeo preuzimati nezvanični šef lokalne Demokratske stranke Nenad Lemajić. Nemu je, opet, bilo važnije da iz cele priče istisne Prodanovićevu grupu (na isti način na koji mu je, svojevremeno, oteo odbor DS-a, a njega naglavačke izbacio iz članstva), nego da napravi neku veću političku štetu vladajućim naprednjacima i njihovim koalicionim partnerima iz Čankove lige, Čedinog LDP-a i Šešeljevih radikala.

Ipak, i sam Lemajić ima problem sa grupicom oko Mitrovačkog otpora, koji ne žele saradnju sa kompromitovanim likovima iz DOS-a, mada sami nemaju potencijal da vode proteste.

Pored nabrojanih, očigledno je da iz pozadine sve više pristalica dobija i odbornik Đorđo Đorđić, koji bi, kao čovek kompromisa, pogodovao svim suprostavljenim stranama – nije bio na vlasti, nije kompromitovan, iza njega je uspešna sportska karijera, osoba je bez ikakvih kriminalnih repova i afera, a ima i ličnu Đilasovu podršku.

Kako saznajemo iz krugova bliskih lokalnom odboru Dveri, Đorđića podržavaju svi suprostavljeni lideri (i Lemajić je pokušao da ga stavi pod svoju šapu), sem jednog – Aleksandra Prodanovića koji pak sebe vidi kao jedinog lidera opozicije.

I tako se cela priča vraća na početak!

Zbog toga na proteste dolazi sve manje ljudi, većini je jasno da od protesta nema ništa, ali se ipak negde, u dubini duše, nadaju da mogu da uzdrmaju Nedimovića ili da ga nateraju da politički “trguje” s njima, kako bi se, u nekoj budućnosti, dohvatili budžetskih nameštenja na isti način na koji su, tokom vladavine “dosmanlija”, stalno i radili, spletkarenjem iza leđa, izigravanjem narodnog poverenja, trgovanjem državnim novcem i slično.

Najzad, ima li zajedničke niti koja bi mogla povezati opoziciono nastrojene šetače gladnih pravde sa Prodanovićem koji je gotovo dve decenije na raznim funkcijama, sa ambicijom da u Mitrovici bude lider opozicije, istovremeno dok je u Šapcu na vlasti, kao direktor lokalnog javnog preduzeća.

Ili, šta te obične građane koji su u protestu, povezuje sa Lemajićem koji vedri i oblači gradom od Petog oktobra 2000. godine. Preambiciozno bi bilo očekivati da bi taj narod bio voljan da učestvuje u međusobnoj borbi ove dvojice odavno kompromitovanih političara (i njihovih trabanata) za liderstvo u opoziciji.

Naročito kad se na horizontu pojavljuju mladi politički lavovi, makar oličeni i u karikaturalnim likovima iz Mitrovačkog otpora.

Zato je sve manje šetača zainteresovano za subotnje proteste i arlaukanje pod tuđim prozorima, a opoziciona koalicija koja je svoje postojanje započela ambicioznim imenom  #1od5miliona sve više liči na rogove u vreći čiji je prikladniji naziv  #JeboNasKoNasSastavi.

(Milan Milivojević /foto: Facebook)