Prošlo je više od sto godina od emigracije Rusa, koji su, bežeći od najezde boljševika, stigli u Srem. Tim povodom, istoričar sa novosadskog Filozofskog fakulteta Goran Vasin podseća da je posle Oktobarske revolucije 1917, veliki broj izbeglica napustio Rusiju, ne želeći da živi pod vlašću boljševika.
– Sve do jeseni 1920. deo emigracije gajio je nadu u pad komunističkog sistema, pa ne ide predaleko, već samo do Turske, Bugarske, Finske i naše zemlje. To su mahom generali, plemići, aristokrate, lekari, umetnici, vojnici – mnogi od njih žrtve političkog progona, ili u begu od siromaštva, a svi zajedno sa željom da se jednom vrate u Rusiju ‒ ističe Goran Vasin.
U ovim migracijama, kako dodaje, Rusiju napušta više od dva miliona ljudi, što je bila najveća politička migracija 20. veka bez presedana. A Kraljevina SHS prima između 41.000 i 44.000 ruskih emigranata.
– Ministarski savet Kraljevine SHS činio je sve što je bilo moguće da izbeglicama što pre obezbedi smeštaj i pronađe posao. Rusofilsko raspoloženje regenta Aleksandra Karađorđevića poteklo je iz bliskih političkih veza sa Romanovima, a njegovo školovanje u Rusiji, u kadetskom korpusu, davalo je posebnu, simboličku vezu sa Rusijom. Dve Aleksandrove tetke bile su udate za članove carskog doma: veliki knez Nikolaj Nikolajevič Mlađi bio je oženjen Stanom, a veliki knez Petar Nikolajevič Milicom Petrović. Rođena sestra regenta Aleksandra, Jelena, bila je udata za brata od strica ruskog cara Nikolaja, velikog kneza Ivana Konstantinoviča. Kraljevina Srbija prekinula je sve diplomatske veze sa boljševičkom Rusijom, a Kraljevina SHS uspostavlja ih tek 1940 – ističe Vasin.
Prema njegovim rečima, u našoj zemlji, opustošenoj ratom, pronađeni su poslednji atomi snage da se pomogne ruskim izbeglicama. Osnovana je Državna komisija za pomoć Rusima, čiji je predsednik bio Ljuba Jovanović, predsednik Narodne skupštine. Na njegovo mesto 1925. dolazi poznati akademik Aleksandar Belić. Otvoren je prihvatni centar za Ruse u Lozničkoj 5 u Beogradu, a na istom mestu i Dom za ruske starce i starice.
I ruski pisani izvori kroz pero V. Majevskog, A. Filipova i V. Orehova potvrđuju samo reči hvale za Srbe, uz napomenu da nigde u Evropi Rusi nisu dočekani kao u Srbiji. Ruskim vojnim invalidima, na primer, dodeljena je identična pomoć kao i srpskim stradalnicima. Ipak, smatrajući da će se brzo vratiti u domovinu, deo Rusa se sporo integriše u naše društvo. Sahranjivanje s šakom ruske zemlje posebno je bilo često u prvim godinama…
– Najviše izbeglica je srednjoškolski obrazovano, ali ni broj visokoobrazovanih nije zanemariv. Njihov dolazak ojačava našu privredu, budući da je među njima 1.200 inženjera. Isto je bilo i sa agronomima, veterinarima, lekarima, geometrima. Ruske monahinje, recimo, brinu o deci bez roditelja u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori… Ruski slikari, muzičari, glumci, balerine, bogate naš kulturni život. Zdanja arhitekte Nikolaja Krasnova i danas krase Beograd, Cetinje, Skoplje, Zejtinlik, Lovćen, mauzolej Karađorđevića na Oplencu. A poseban trag na Beogradskom univerzitetu ostavljaju Stepan Kuljbakin, Teodor i Kiril Taranovski, Vladimir Farmakovski, Aleksandar Solovjev, Troicki. Poznat je i slikar Stjepan Kolesnikov – ističe Vasin.
Da bi se bolje uklopili, u izdanju Gece Kona 1920. štampani su „Kratka srpska gramatika za Ruse u Srbiji” i „Rusi u Srbiji” s primerima svakodnevnog govora. Organizuju se i masovniji kursevi jezika za Ruse…
– Iako mnogi emigranti nisu imali jugoslovensko državljanstvo, rigorozne mere o zapošljavanju stranaca retko su primenjivane kada su oni u pitanju. Ipak, izbeglički život nije bio lak pa se deo njih iselio, mahom u Francusku. Uoči 1941. ovde ima 26.000 ruskih izbeglica – navodi Vasin.
Kod nas se otvara desetak ruskih osnovnih škola, tri kadetska korpusa, tri devojačka instituta i nekoliko ruskih gimnazija. Prvi ruski studenti upisuju Beogradski univerzitet već 1919. Najviše ih je 1923, kada je na univerzitetima u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani 1.780 Rusa, najviše u Beogradu 1.498.
Istoričar Nenad Ninković naglašava da ruske izbeglice dolaze 1920. u Srem, naročito u Sremske Karlovce, gde je živeo znameniti general Petar Vrangel, a stanište pronalaze i u Sremskoj Mitrovici.
– Među njima su supružnici čuvenog prezimena Rimski-Korsakov. Porodica Skuratov otvorila je kafanu. Tu je i familija Rogovaja sa dve kćeri, Olgom i Tatjanom koja je postala operska pevačica. Na Pedagoškoj akademiji u Mitrovici radio je Petar Hotomski, a u mitrovačkoj gimnaziji istoriju je predavala Gordana Kutuzov. Njena ćerka Aleksandra danas u ovoj školi predaje likovno. Jevgenija Svinarskaja, poznata kao Madam, bila je profesor francuskog i ruskog, a posle Drugog svetskog rata Jakov Ivanovič Špilevoj formirao je u gimnaziji jedan od najznačajnijih posleratnih mešovitih horova u Vojvodini – ističe Ninković.
Objašnjava i da je Larisa Krutikova Bogdanović – Ljalja, današnjim Mitrovčanima najpoznatija Ruskinja, jer su zahvaljujući njoj sačuvani podaci o ruskoj emigraciji u ovom gradu. U Mitrovicu je došla posle Drugog svetskog rata, sa suprugom, čuvenim pravnikom Vasom Bogdanovićem. Bavila se prevođenjem i držala privatne časove ruskog i francuskog, za šta je imala državnu dozvolu. Bila je to svojevrsna privatna škola stranih jezika koju su zvali „Ljaljina škola”.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Mirjana Sretenović)
