Devetočlana ruska porodica Rikov doselila i prijatelje u Nove Karlovce kod Inđije. Ljudi su ovde divni, iako imaju dosta obaveza, mnogo su nam pomogli
Teško da su Rusi Tatjana i Artur Rikov pre samo sedam godina i sanjali da će život da ih iz Jekaterinburga dovede u Nove Karlovce, sremačko selo udaljeno čitavih 4.500 kilometara od njihove postojbine. Novi dom svili su nadomak Inđije i tu polako izvode na put svoje sedmoro dece.
Priznaju, gotovo odmah, da im je Jekaterinburg u planinskom lancu Urala ostao u srcu, ali da im je novi dom – Srbija. Zavoleli su Srem, njegovu ravnicu, tradiciju, i uživaju u prijateljstvima koja svakodnevno sklapaju i upoznaju lepote ove zemlje.
U Srednjoj ulici, u staroj švapskoj kući, svila je gnezdo porodica Rikov. Iz velikog dvorišta, koje krasi tek procvetalo drveće, seosku tišinu razbija petnaestogodišnji Jan. On sa svojim drugarom iz sela majstoriše oko bicikla.
– Zato smo se i odlučili da dođemo upravo ovde, zbog velikog prostora, zelenila, bez velike frekvencije saobraćaja, čistog vazduha – počinje priču Tatjana, koja je po struci psiholog ali se snašla tako što predaje privatno časove ruskog jezika.
Uskršnje praznike proslavili su bez glave kuće. Otac Artur, koji se bavi muzikom, iz daleke Rusije vratiće se u maju. Njegov orkestar i zakazani nastupi morali su nakratko da ga odvoje od porodice.
Kako kaže Tatjana, deca su im glavna preokupacija, kao i želja da postanu pravi ljudi.
Najstarija je Pavlina (19), koja završava Karlovačku gimnaziju, zatim Ilija (17), koja je treća godina srednje škole u Inđiji, pa Stefani (16), prva godina Karlovačke gimnazije. Petnaestogodišnji blizanci Eva i Jan idu u osmi razred, Lucija (13) je sedmi, a najmlađa je Hristijana (12) koja je šesti razred osnovne škole.
Tatjana nas vraća na priču o zajedničkim počecima novog života:
– Prevalili smo 4.500 kilometara da bismo prvi put posetili Srbiju 2009. godine, i to kao turisti. Već tada smo se zaljubili u lepote vaše zemlje, i počeli da razmišljamo da zauvek napustimo hladni Ural.
Od severa do juga Srbije, Tatjana i Artur tražili su mesto gde će sa decom sviti novo gnezdo. A onda su sasvim slučajno došli u Nove Karlovce.
– Nismo hteli naselje koje ima reku, jer nas je bilo strah zbog dece, koja su tada bila veoma mala. Međutim, u kako koje mesto bismo došli i raspitivali se za kupovinu kuće, vlasnici bi počeli da podižu cene. A, onda smo po preporuci prijatelja čuli da se u Novim Karlovcima prodaje kuća po pristupačnoj ceni. Kad smo videli veliko dvorište odmah smo pristali – priseća se Tatjana, dodajući da su već sledeće godine svi spakovali kofere i stigli na novu adresu.
Odmah nakon dolaska u Nove Karlovce, doselila se i Arturova majka Natalija, od koje ih u selu razdvaja bašta. Lepote Srema zavolela je i porodica Svešnikov, sa troje dece, koja se ovde doselila po preporuci porodice Rikov.
– Lako smo se ovde uklopili, ljudi su divni i mnogo su nam pomogli. Mi razumemo da oni nemaju mnogo slobodnog vremena, jer se uglavnom bave poljoprivredom, i od jutra do mraka su na njivama. Ali kad dozvole vremenski uslovi i vreme, rado se posećujemo – priča Tatjana.
Tatjana kaže da im nije bilo teško da se prilagode na novu sredinu i novi život.
– Klima je mnogo toplija nego kod nas. Ovde sve uspeva, voće, povrće… sve može da se ima nadohvat ruke, možete da se bavite raznim poslovima. U Jekaterinburgu smo živeli u stanu i onda kada kao porodica sa puno dece dođete u ovakve uslove, nema ništa idealnije – tvrdi Tatjana, koja je u rodnom mestu radila kao pedagog u jednoj školi.
Tajtana je angažovana i po raznim manifestacijama. Nakon učešća na nedavnom međunarodnom festivalu viteške kulture „Vitez fest“ na Kalemegdanu, gde je pevala ruske narodne pesme, još sumira utiske.
– To je jedna lepa kulturno-turistička priredba, sada sam bila prvi put. Nadam se da će me pozvati i sledeće godine – kaže ova Ruskinja.
(Smiljka Kostić / novosti.rs )
