Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici sprovodio je projekat u okviru kojeg su se osuđena lica obučavala za rad u prihvatilištu za pse. To je podrazumevalo sticanje znanja i veština neophodnih za svakodnevnu brigu o psima, njihovu socijalizaciju i rehabilitaciju, kao i pripremu za udomljavanje. Projekat je realizovan tokom 2017. i 2018. godine, u saradnji sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija, misijom OEBS-a u Srbiji, nemačkom nevladinom organizacijom „Help – Hilfe zur Selbsthilfe” i Gradskom upravom Sremske Mitrovice.
Prema rečima Nataše Novaković, rukovodioca jedinice za reformu krivičnopravnog sistema i ljudskih prava, u skladu sa opredeljenjima OEBS-a ka unapređenju ljudskih prava, resocijalizaciji i inkluziji bivših osuđenih lica u društvenu zajednicu, misija OEBS-a u Srbiji je po uzoru na program razvijen u Škotskoj, osmislila ovaj jedinstveni projekat.
„Osnovni cilj bio je da se osuđenim licima pruži mogućnost da učestvuju u aktivnostima koje mogu povećati njihove šanse za zapošljavanje, da doprinese poboljšanju njihovog ponašanja, da rade ono što vole i pomognu lokalnoj zajednici u rešavanju problema rastuće populacije pasa lutalica”, objasnila je ona. Posebno je naglasila da se drugi cilj projekta odnosio na zbrinjavanje pasa lutalica, pa je u saradnji sa Gradom Sremska Mitrovica, u okviru zavoda otvoreno prihvatilište kapaciteta do 400 pasa u kojem se životinje vakcinišu, sterilišu, socijalizuju, a zatim udomljavaju ili vraćaju na određene lokacije u gradu.
Istakla je da su zaposleni u Službi za tretman kazneno-popravnog zavoda, Maja Novković i Predrag Kuzmanović, tokom trajanja projekta sproveli istraživanje pod nazivom „Program rada sa osuđenim licima baziran na njihovoj interakciji sa psima”. Zaključci ovog istraživanja, kako je kazala, pokazuju da su učesnici pokazali visoku motivisanost, odgovornost i dobru saradnju tokom svih aktivnosti.
„Program je bio usmeren na promenu ključnih faktora rizika za recidivizam (obrazovanje, radne navike, kontrola ponašanja, empatija), pri čemu su postignuti vidljivi rezultati. Polaznici su povećali motivaciju za učenje, stekli nova znanja i konkretne radne veštine, razvili sposobnosti za timski rad i ostvarivanje prosocijalnih ciljeva”, rekla je Novakovićeva. Osim toga, kako je napomenula, uočene su i pozitivne psihološke promene među osuđenim licima, poput veće tolerancije na frustraciju, bolje raspoloženje učesnika, osećaj postignuća i razvijenije empatije.
„Takođe, istraživanje pokazuje da je program od strane učesnika ocenjen veoma pozitivno: zadovoljni su radom instruktora i sopstvenim angažovanjem, a kod sebe su primetili napredak u komunikaciji, porast samopouzdanja, osećaj korisnosti i veću smirenost”, dodala je ona.
S obzirom na to da u ovom zavodu postoji i ergela konja, sproveden je i sličan program interakcije osuđenih sa konjima, a prema dostupnim saznanjima, efekti su bili podjednako pozitivni, dodala je naša sagovornica. Istraživanje nije stalo na nauci i brojkama, već se proširilo na budućnost osuđenika.
„Učesnicima programa bilo je omogućeno da pohađaju obuku o dobrobiti životinja u organizaciji Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, čime su sticali sertifikat koji im može pomoći pri zapošljavanju u prihvatilištima za životinje. Ipak, ne postoje javno dostupni precizni podaci o tome koliko se osuđenika nakon završenog programa u KPZ Sremska Mitrovica zaposlilo po izlasku na slobodu”, istakla je ona.
Za pse kažu da su čovekov najbolji prijatelj, a zbog dobrog uticaja na zatvorenike, misija OEBS-a je sa istim partnerima, tokom 2019. godine, u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu sprovela projekat „Šapa spasa”, koji je bio usmeren na reintegraciju mladih prestupnika kroz kreativne procese i obuhvatao je obuku o nezi i dresuri pasa, radionice kreativnog pisanja i umetnosti, kao i časove glume, potvrdila je Novakovićeva.
„U okviru projekta ’Šape spasa’ u Domu omladine Beograda izvedena je i predstava ’O bogovima, herojima i drugim vitezovima’ u kojoj su učestvovali štićenici doma. Uz pomoć rediteljke Marine Kovačević, štićenici su preradili klasične grčke mitove i prilagodili ih savremenom kontekstu. Štićenici uključeni u program su pokazali veliku motivisanost za ovakav rad, a mnogi od njih su istakli da su prvi put u životu bili ponosni na neko sopstveno postignuće i oslobađajući osećaj deljenja emocija sa drugima”, kazala je Nataša Novaković.
Kako je napomenula, zbog epidemije virusa korona, dalji razvoj ovog projekta je obustavljen, a misija OEBS-a u Srbiji trenutno nije aktivno uključena u programe u zatvorskim ustanovama, ali prema dostupnim informacijama, sličan program je ove godine ponovo realizovan u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu. Psihijatri se, nakon teških krivičnih dela, izjašnjavaju da zločinci (posebno ubice) prvo manifestuju agresiju kroz nasilje nad životinjama. Na pitanje da li postoji ta opasnost i kojim zatvorenicima je dozvoljen, odnosno omogućen rad sa psima, Novakovićeva je istakla da je sve rađeno u izuzetno kontrolisanim uslovima.
„Postoji svest o toj povezanosti, zbog čega se u programe rada sa životinjama uključuju pažljivo odabrana osuđena lica. Selekcija se vrši na osnovu procene stručnih službi, pre svega u pogledu bezbednosnog rizika, ponašanja, motivacije i spremnosti za učešće u programu. Rad sa životinjama nije dostupan svima, već samo onima koji pokazuju odgovarajući nivo odgovornosti, emocionalne stabilnosti i spremnosti za promenu, kako bi se obezbedila sigurnost i ljudi i životinja, ali i maksimalan efekat programa na resocijalizaciju”, zaključila je Nataša Novaković.
