Svi smo još kao mali čuli da nikako nije dobro biti sebičan. Poruke koje se već sasvim maloj deci upućuju, a po kojima je veoma važno sa drugima deliti sve što se ima ili nikako ne odbijati drugome pozajmiti nešto svoje, sebičnost pozicioniraju visoko na listi nepoželjnih, tj loših ljudskih osobina.
Kada se tome pridoda i činjenica da gotova sva religijska učenja ovu istu osobinu označavaju kao jednu od najgorih pošasti, čoveku ne preostaje ništa drugo osim da se iste kloni i radi na tome da ona ni slučajno ne bude jedna od osobina koje poseduje.
Medjutim, kao što je važno imati osećaj za tudje želje i potrebe, jednako je bitno taj isti osećaj imati i za svoje. Udovoljiti sebi zadovoljavanjem vlastitih želja i potreba jeste sebično, ali nikako nije loše jer ljudi prirodno imaju ovakvu potrebu, a ako time ne ugrožavaju druge, onda je to sasvim u redu. Kada udovoljimo sebi to ne znači da nemamo osećaj za druge, da im ne želimo dobro ili da ne želimo da pomognemo.
Velika većina ljudi ima razvijen ovaj osećaj za druge ljude. Ovaj osećaj empatije je važna osobina koja je svima potrebna kako bi imali razvijenu onu zdravu sebičnost koja omogućava da osoba u isto vreme može brinuti o sebi i svojim željama i potrebama, ali se isto tako odnositi i prema drugima.
Ravnoteža izmedju svojih i tudjih potreba je važna jer tako osoba nezdravoj sebičnosti suprotstavlja zdravu empatiju i tako pravi balans, a u isto vreme izbegava mogućnost da bude iskorišćena ili se podredi samo potrebama drugog. Ljudi imaju različito razvijen osećaj empatije, pa tako postoje oni koji će zarad drugih veoma često zaboraviti na sebe, preuzeti brigu o dobrobiti i sreći drugoga i na taj način potpuno sebe zapostaviti.
Sa druge strane, pored ekstremno empatičnih, postoje i oni koji nemaju osećaj za druge ili ga imaju razvijenog u sasvim maloj meri. Ta nezdrava sebičnost manifestovaće se tako što osoba zadovoljava uvek i samo svoje potrebe. Takvim stavom ona može postići uspeh u životu jer kroz njega ide i gazeći preko drugih, ali je takav odnos ono što će je sve više udaljavati od drugih. Hladna i distancirana od drugih,bez mnogo bliskih odnosa sa drugima, ova osoba može ići kroz život sve vreme. Ovakvo stanje najčešće dotičnog ne zabrinjava jer je ovako zadovoljan, živi u svom svetu, najčešće bez mnogo stresa i trzavica jer ona zaista ne uočava da nešto nije u redu.
Ekstremna nezdrava sebičnost je urodjena crta koja se ne može promeniti. Problem nastaje onda kada ta osoba doslovno ugrozi drugoga. To ne mora biti otvoreno iskazano ili izrečeno. Ponekad svojom slatkorečivošću i kao prividnim zalaganjem u odnosu, ona stvara lažni osećaj da joj je stalo do drugog. Zapravo se radi o tome da sve ovo ima samo jedan cilj, da na kraju zadovolji samo svoje potrebe i želje.
Budući da sa ovakvim osobama nema promene, najkorisnije što drugi mogu da urade je da se jednostavno klone ili kada već dodju u kontakt sa njima, jednostavno odu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
