Između dva kanala – Kudoša i Jarčine, odnosno njihovih ušća u Savu, nalazi se selo Jarak. Osim vode, selo se nalazi i uz dve šume – Dobreč i Turjan, u blizini su i dva auto-puta – Beograd-Zagreb i Šabac-Ruma koji prolazi kroz jarački atar, kao i grad Sremska Mitrovica kom pripada. Sve u svemu, moglo bi se reći – idealan geografski položaj za kvalitetan i miran život, naročito otkako je izgrađen drugopomenuti auto-put, zbog čega kroz Jarak, umesto 15.000 vozila, sada dnevno protutnji samo hiljadu.
Jedna od najvećih infrastrukturnih investicija koje se realizuju u Jarku jeste proširenje i izdubljivanje kanala Jarčina, kao i izgradnja crpne stanice na ušću u Savu. Reč je o delu projekta velikog sistema za navodnjavanje, a koji će povezati Jarčinu koja će se puniti vodom iz Save, sa Borkovačkim i Pavlovačkim jezerima kod Rume, odakle će se navodnjavati više od 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, s tim da je u planu da se već ovog leta može navodnjavati oko 10.000 hektara. Svi radovi trebalo bi da budu gotovi do kraja 2027. godine. Vrednost investicije je 15 miliona evra koje je obezbedila Evropska banka za obnovu i razvoj.
„Srećan je svaki čovek koji je zadovoljan onim što ima”, veli nam meštanin Jarka Ljubomir Moconja, inače rodom iz Bosanske Krajine, koji je sa svojom porodicom došao još kao dečak, pre šezdesetak godina. Pamteći ondašnje dane kada je čovek, prema njegovim sećanjima, bio zadovoljniji iako nije bilo hrane u izobilju kao danas, Moconja ne može da se načudi kako su ljudi danas izgubili sjaj u očima i srozali moral po kom gaze.
„Kad smo mi bili mali, imali smo dva fudbalska kluba, nedeljom igrali ulica protiv ulice, bili smo zadovoljni, još kad namažeš krišku hleba sa pekmezom i mašću, a danas se hrana baca, ljudi su nezadovoljni – kaže naš sagovornik. – Čovek treba da bude opušten, jer opuštenost je najveća vrlina u ovozemaljskom životu. Ali, to se trenira, vežba se. Najbitnije je, to ti kažem iz svog životnog iskustva, da čovek što pre dođe na put božji!„
Osim svega navedenog, dodaje Moconja, važna je i dobra rakija, ako može od kruške jer ima lepu aromu, dok je pak od šljive definitvno najbolja.
„U selu nemamo mnogo praznih kuća, a auto-put je podigao cenu zemlje, pa samim tim i nekretnina – kaže predsednik Saveta Mesne zajednice Jarak Mladen Simovljević, dodajući da jutro zemlje košta od 10.000 evra pa naviše. – Izgubili smo dosta obradive površine, možda stotinak jutara zemlje, a 50-60 porodica je ostalo bez njiva, ali sve će im to biti dobro isplaćeno. Inače, kvalitet zemlje nam je dosta dobar i uzgajaju se kukuruz, pšenica, nekad je bilo dosta šećerne repe. Međutim, poznati smo po lubenicama, dinjama, paprici, kupusu, dok na dvestotinak jutara uzgajamo i duvan. Nekoliko porodica ima i mlade zasade jabuka, a sve to zahvaljujući mogućnosti zalivanja, naročito oni koji imaju zemlju uz Jarčinu. Oni koji se ne bave (samo) poljoprivredom, zaposlenje traže u okolnim većim centrima, a kako je Srem poznat po jakoj industriji, teško da se može reći da posla nema.„
Poprilično štura onlajn dokumentacija o istoriji sela Jarak ukazuje na to da je to područje uz Savu, u blizini Sremske Mitrovice, bilo nastanjeno još oko 4000 godina pre nove ere, što potvrđuju kameni predmeti, noževi i razna druga oruđa pronađena u jaračkom ataru. To praistorijsko naselje kasnije su nastanjivala keltska i panonska plemena, a onda je preraslo u rimsko naselje kao deo provincije Druga Panonija.
Iz tog perioda potiče i pozlaćeni šlem pronađen 2006. godine, a koji se danas nalazi u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu. Sam naziv sela – Jarak – potiče od latinske reči fošae koja označava rov, kanal. Međutim, iako je ovaj naziv prvobitno povezan sa pomenutim današnjim selom, neka arheološka istraživanja pak pokazuju da je reč o susednom mestu – Šašinci.
„U Sremskoj Mitrovici imamo srednju Medicinsku školu „Draginja Nikšić”, pa je dosta njih otišlo za Beograd i Novi Sad, petnaestak njih je u inostranstvu, ali imamo i tri mlade lekarke koje žive u Jarku a rade u okolnim selima“ – dodaje Simovljević.
Kako bi animirali i motivisali mlade da se zadrže u selu, osim dobrog zaposlenja, važna su ulaganja i održavanja, a kojih ima u planu i na pretek.
„Prošle godine smo uredili centar sela, prostorije Mesne zajednice, biblioteke i matičarske kancelarije, uradili smo fasadu Doma kulture, postavili video-nadzor… Takođe, treba obezbediti više sadržaja za decu, tako da ćemo unaprediti dečji park uz školu, treba da uredimo prilaz kapeli na groblju, a nadamo se i kanalizaciji i novoj vodovodnoj mreži“ – zaključuje predsednik sela.
U samom centru Jarka, odmah iza Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj”, nalazi se fudbalski teren mesnog kluba „Sremac Jarak” koji je osnovan pre skoro sto godina. Klub trenutno može da se pohvali sa 22 registrovana igrača iz sela, pod vođstvom kapitena Milenka Cukića, dok se ovih dana očekuje dodatno pojačanje.
„Ono što nas je okupilo je na prvom mestu drugarstvo, jer tu je nas nekoliko školskih drugova, braća, kumova, svi smo u nekim rodbinskim vezama, skupili smo se i hoćemo da napravimo neku piču i da privučemo još momaka – kaže Mladen Simovljević koji je ujedno i predsednik FK „Sremac Jarak”. – Najmlađi član ima 16 godina, a najstariji 40. Svi igramo iz ljubavi, bez para, ali nam je zato potrebna adekvatna sportska oprema. Prošle godine smo dobili kosačicu, traktorčić, ali treba još ulagati u infrastrukturu, potrebne su neke popravke, da dopunimo ogradu, uradimo tribine, postavimo reflektore…„
Prvenstveni cilj novooformljene ekipe je da opstanu i privuku mlađe igrače kako bi uspeli da pređu u viši rang. Ipak, i sad kad igraju prijateljske utakmice sa fudbalerima iz okolnih mesta, „stadion” u Jarku bude prepun meštana koji dolaze da podrže svoje komšije.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Lea Radlovački)
