Pištinci su malo napušteno selo koje se nalazi u trouglu između Stare Bingule, Divoša i Nove Bingule. Od Stare Bingule ga deli manje od jednog kilometra.
Mnogi ga smatraju zaseokom, ali svaki meštanin obližnjih sela će vam potvrditi da je to nekad bilo selo sa par desetina kuća.
O njemu je zapisano da je 1702. godine „bilo naseljeno pravoslavnim Rašanima, ali da u njemu nema ni crkve ni ribnjaka„. U arhivama se navodi da je ovo selo postojalo i za vreme kada su Turci vladali Sremom, ali da nije „plaćalo ni travarinu, ni devetinu„.
Poslednji vlasnik zemlje turskog porekla bio je izvesni Ahmet. Njemu su, po kazivanju istorijskih knjiga, meštani plaćali svaku vrstu desetine, dva voza sena, dva voza drveta, oku maslaca i 50 dinara godišnje po kući.
Godine 1723, po odlasku Turaka, administrator dobara princa Odeskalkija preuzeo je Pištince od pravoslavnih kaluđera.
Sedamdestih godina prošlog veka selo je bilo naseljeno i pošta je redovno stizala u njega. S vremenom, kako su se ljudi odseljavali iz ovog mesta mahom u potrazi za boljim životom, ono je ostalo prazno.
Danas u Pištincima živi samo jedna staračka porodica i jedan vikendaš. Pištinci sad podsećaju na deo vojvođanske ulice koji je odbačen i smešten u sremačkom ataru gde daje poslednje znake života u prelepom i živopisnom predelu. Do Pištinaca se može stići iz Stare Bingule ili atarom duž kanala Virevi između Bingule i Divoša.
(Milan Milivojević/Fruškać/foto: Fruškać)
