ŠOKANTNA ISPOVEST majke učenika koji je PRETUKAO direktora škole

11
24275

Ni posle desetak dana od incidenta u Zmajevoj školi, kada je učenik sicem od bicikla naneo povrede direktoru Zoranu Đuriću, strasti se u gradu ne smiruju. Posetili smo Draganu Topalović, majku učenika L. Š. koji se, nakon pomenutog događaja, nalazi u KPZ. Ona kaže:

“Samohrana sam majka sa troje dece, a pored Luke imam i dve ćerke – bliznakinje. Nakon incidenta u školi svi se nalazimo na stubu srama. Ne znam kakvu krivicu snose moje ćerke od 11 godina da im se iz škole preporučuje da promene sredinu, da im se preti silovanjem. Nikad nisam tražila finansijsku pomoć ni od koga, živimo od onoga što zaradim, a na Fejsbuku me nazivaju prostitukom i najcrnjim pogrdnim imenima.

Kada je moj sin u pitanju, napominjem da on ima ADHS poremećaj, da se leči već sedam godina. Tražili smo pomoć od svih nadležnih institucija u gradu, uključujući i Centar za socijalni rad, ali je nismo dobili. Naprotiv, umesto pomoći desilo se da policijski inspektor (ime poznato redakciji), bez naloga  upadne u naš stan i prebije Luku. Da li se tako leči ADHS poremećaj?”

Dr. Aleksandra Kobialka-Novaković, o  ADHS poremećaju, navodi:

 “Kod poremećaja koji ovaj dečak ima deca ne mogu mirno da sede, ne mogu da se igraju jer takvu decu ne drži pažnja. Deca su asocijalna i za poremećaj socijalizacije ne postoji lek osim psihologije. Impulsivnost kod ovakve dece je takođe veoma teško lečiti jer se ne moze dete nakljukati bensedinima i ostaviti da spava ceo dan. U lečenje ovakve dece moraju biti uključeni psiholog, lekar, sociolog, porodica, nastavnici i institucije društva.

Mama maloletnog L. Š. dalje govori:

“Nakon incidenta u školi, moj sin od 14 godina zatvoren je u ćeliji sa tri odrasla kažnjenika, suprotno Zakonu, po kojem se on, najhitnije znači ODMAH, upućuje u nadležnu ustanovu, a ne u zatvor za odrasle. Ukoliko je Centar za socijalni rad dao saglasnost da se maloletnik zatvori u KPZ, pokrenuću postupak  protiv nadležne osobe u Centru.”

“Moj sin već desetak dana ne dobija terapiju, a svi iz medicinske struke znaju koliko to može biti opasno po njega. Ima suicidne pomisli. Govori mi da će se ubiti, da ne zaslužuje da živi na ovom svetu. Kako je meni, kao njegovoj majci, neka se upitaju oni koji me nazivaju prostitukom, a izdržavam svoju porodicu tako što čistim tuđe kuće i perem babe po Nemačkoj, da bi zaradila koji dinar i platila račune i druge obaveze, da moja deca ne bi bila uskraćena za sve što imaju i druga deca.

Moj sin ide u školu po posebnom programu, i nikad nije izbacivan iz škola, a razrede završava sa dobrim i vrlo dobrim uspehom. Taj dan direktor je ušao u učionicu u toku časa i pitao ga zašto jede, iako mu je godinama dozvoljeno da jede na časovima. Posle ga je odvukao u posebnu prostoriju medioteku, gde nema kamera, uhvatio za vrat i počeo udarati. Kamere u školi su zabeležile kako njih dvojica ulaze u prostoriju medioteke. Imam medicinsku dokumentaciju koje potvrđuje da postoje ožiljci na vratu. Nakon toga, moj sin, reagujući shodno dijagnozi koji ima, odlazi po sic od bicikla i napada direktora.” – govori Dragana Topalović, majka okrivljenog maloletnika napominjujući da je njen sin sve to potvrdio na saslušanju pred sudom.

Inače, prvo saslušanje učenika  L. Š. bilo je u utorak 22. oktobra, ali se direktor Đurić na njemu nije pojavio pod izgovorom da “nije psihički spreman”.  Neposredno pre tog saslušanja, oko 8 časova policija je upala u stan i izvršila pretres, ne zna se iz kog razloga. Nezvanično saznajemo da je drugo saslušanje zakazano za jučerašnji dan, ali u trenutku pisanja ovog teksta nije bilo poznato da li se direktor pojavio na njemu. Majka deteta apeluje:

Ja molim institucije ovog društva da nam pomognu, kao porodici čiji jedan član ima ovaj poremećaj, a ne da nas osuđuju i stavljaju na stub srama. Tražim samo stručnu medicinsku pomoć, da ne slušam svoje dete od 14 godina da mi, u pritvorskoj jedinici govori: Mama, ja ovo više ne mogu da izdržim, dosta mi je ovih muka. ”

Inače, Dragana je i pre slučaja u školi tražila od institucija sistema da pomognu i  da dečaka prime na lečenje, međutim niko se nije odazvao na njen apel. Umesto rešavanja dečakovog problema, nadležni su prebacivali odgovornost sa jednih na druge. Možda upravo u tome leži uzrok onoga što se desilo u Osnovnoj školi “J. J. Zmaj”.

Sa direktorom nismo stupili u kontakt, ceneći činjenicu da je do sada izbegavao da se izjasni i pred javnošću i pred sudom.

ŠTA JE ADHS POREMEĆAJ? (dr. Aleksandra Kobialka-Novaković)

ICD dijagnoza 92.0 znači da dete ima kombinovani poremećaj socijalnog ponašanja i emocija. Karakteriše ga agresivno, disocijalno ponašanje sa simptomima depresije, straha, prinudne ideje, depersonilizacije i drugih emocionalnih poremećaja.

ADHS kao dijagnoza postoji od 1845 godine. Radi se o poremećaju pažnje i hiperaktivnosti. Osnovni je poremećaj ponašanja koji se javlja već u dobu malog deteta, ali se jasno pokazuje u dobu školskog deteta. Ovakva deca se opisuju kao veoma “teška deca” ili vrištece bebe ako su jako mala. Tri faktora kod ove dece su jasna: stalni nemir, stalna potreba za kretanjem i pokretanjem i smanjena pažnja.

Kao razlog nastanka ove bolesti navode se nasledni faktori, konzumiranje alkohola i pušenje u trudnoci, nedostatak kiseonika za vreme porođaja, gubitak težine. Psihosocijalni faktori igraju veliku ulogu. Od okruženja dece sa ovim sindromom često zavisi uspeh terapije. Naročito je naglašeno da ADHS nije posledica lošeg vaspitanja!

Cilj terapije ponašanja i psihoterapije je da ova deca imaju više samokontrole. Za inteligentnu decu sa stabilnim porodičnim uslovima je prognoza bolja. Teška porodična situacija (samohrana majka, otac u zatvoru)  detetu ne pomaže. Jedno je sigurno, detetu je potrebna pomoć, a ne osuda!

(Milan Milivojević / foto: privatna arhiva))

11 COMMENTS

  1. Од самог догађаја и редовног информисања о детаљима овај чланак,на неки начин,представља кулминацију и њим је испоштовано оно најважније правило у објективном извештавању – “Нека се чује и друга страна”.

    У сваком случају – аутору и овог и претходних чланака – све честитке !

  2. Čim sam video frizuru ovog jagnješceta, shvatio sam da je zapostavljen, ali od strane porodice. Primljen je u školu da bude huligan, ali da ode u zatvor to ne može. Teško pada i njemu i majci. Mislim da sve zatvorenike i robijaše koji se ne osećaju prijatno u zatvoru, treba pustiti na slobodu. O čemu pišemo i pričamo ovde. Takvi da ih ne nazovem pravim imenom, uvrediću neku životinju maltretira ju moju decu po školi, izuvaju im patike, otimaju novac za užinu, bacaju knjige i uništavaju stvari, a sada treba da se sažalimo jer mu je teško u zatvoru. Pa robija i postoji za one neprilagošene društvu. A vi Gospođo, ne tražite opravdanje za kreteni zam vašeg sina. Manje žalopojki, više vaspitanja.

    • Pustiti dete sa takvom dijagnozom među ostalom decom… ispada da je jedno dete bitnije od ostalih 500 dece u školi. I onda naša ostala deca moraju da se sklanjaju da bi ostala delimicno sigurna.
      Ne daj bože nikome bolesno dete. Ali ako je vec takva situacija takvoj deci mesto u posebnim ustanovama.
      Ovakvi postupci mešanjem dece sa dijagnozom je samoživost nad zdravom decom.

  3. Na kraju će biti svi krivi, direktor, policija, centar za socijalni rad, samo majka nije kriva. Ma, da. Svako ko radi u KPZ zna da svi osuđenici tvrde da su nevini, da su drugi krivi i čitav dan proučavaju zakone i sl, tražeći neku caku da se izvuku. Bilo bi dobro poroveriti njenu priču, pa između ostalog tražiti izjavu iz MUPa, bilnice (ako se deete leči), centra za socijalni rad i sl. Tada bi se mogla steći kompletna slika i utvrditi istina.

  4. Tako je Branko, bas sam se pitao “a sta je sa drugom stranom price”. Sve profesionalci, moj do mojega

  5. Не лупетај Драгане,деца ми иду у ту школу мали је дебело луд. Добро до сада није масакрирао неко дете. Што нико од дичних новинара не објави какве је све глупости мали правио???/?

  6. Ovo ovako nije u redu-. Maloletnik je u zatvoru, a direktor ne može da da izjavu. Mislim da bi najpoštenije bilo da dečka puste kući majci, a da policija nađe i uhapsi direktora. Onda da njega strpaju u taj isti zatvor gde je bio ovaj dečak, da tu provede desetak dana ( isto koliko je i dečko bio ). Posle toga ga sprovesti direktno iz zatvora kod sudije da da izjavu, a ne da zeza sve .

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here