Izborna kampanja ulazi u završnicu, a na političkoj sceni Srema sve je više lista, novih savezništava, starih lica u novim ulogama i političkih kombinacija koje bi, da nisu ozbiljna stvar, mogle da posluže kao scenario za političku komediju.
Kako se približava izborni dan, politička ponuda postaje sve šarenija. Građanima se nude nova imena, nove liste i nova obećanja, ali se ispod novog pakovanja često mogu prepoznati dobro poznata politička lica.
Posebnu pažnju privlači lista koja nastupa pod imenom Studentska lista. Jedno od pitanja koje se poslednjih dana nameće jeste – koliko je zaista studentskog sadržaja u listi koja nosi studentsko ime? U političkom marketingu ime je, očigledno, pola posla. Ako uzmete reč „studenti“, dodate ozbiljan font, nekoliko parola i dovoljno odlučan izraz lica na fotografiji, dobili ste sasvim pristojan politički proizvod.
Problem nastaje kada birač počne da postavlja sasvim jednostavno pitanje: Ko su ljudi na listi i kakva je njihova politička biografija?
Jer student može da bude i politički aktivan, i opozicionar, i vlast, i apolitičan – ali onda bi valjalo da građani znaju ko ih zapravo poziva da glasaju za određenu listu. U suprotnom, dolazimo do pomalo neobične situacije u kojoj je najvažnija stvar na studentskoj listi možda upravo – naziv. A naziv, kao što znamo, ne izlazi na glasanje.
Drugi deo opozicione ponude čine političke grupacije koje nastupaju kroz različite varijante ideje „evropske Srbije“. I tu se pojavljuje zanimljiv fenomen. Menjaju se slogani, logo, raspored ljudi na fotografiji i naziv kolone, ali se deo političkog kadra i poruka koje smo već slušali godinama ponovo pojavljuje pred biračima.
To je pomalo kao kada renovirate staru kuću: okrečite fasadu, promenite ulazna vrata i stavite novu tablu, ali komšije ipak znaju ko je tu živeo pre renoviranja. Naravno, političari imaju pravo da menjaju stranke, koalicije i političke platforme. Isto tako, birači imaju pravo da se zapitaju šta se zaista promenilo, a šta je samo promenilo ime.
Da izborna ponuda bude potpuna, tu je i desnica. I to „autentična“. Jer ako postoji nešto što politička scena Srema nikada ne oskudeva, onda su to autentičnost, istorijska odgovornost, patriotske parole i obećanje da će baš ova nova ekipa konačno uraditi ono što prethodne nisu.
Problem je što se „autentičnost“ u politici teško dokazuje nazivom. Ona se dokazuje ljudima, programom, rezultatima i odgovorom na vrlo jednostavno pitanje: Šta ćete konkretno uraditi kada dobijete glas građanina?
Biraču je, na kraju, manje važno da li lista sebe naziva autentičnom, evropskom, studentskom, građanskom ili nekako petnaesto. Važnije je da zna ko stoji iza nje.
U završnici kampanje gotovo svi govore o promenama. Jedni obećavaju novu politiku. Drugi povratak institucija. Treći evropski put. Četvrti nacionalne interese. Peti studentsku energiju. A građanin Srema u međuvremenu pokušava da zapamti ko je na kojoj listi.
Posebno je zanimljivo što se pojedini politički akteri pojavljuju u novim kombinacijama, nakon što su ranije pripadali nekim drugim političkim pričama. U tom smislu, predizborna kampanja počinje da liči na transfer sezonu u fudbalu: dresovi se menjaju, prelazi se iz jednog tabora u drugi, a navijačima ostaje da utvrde ko je zapravo ostao veran klupskim bojama.
Za građane Srema izbori će se, međutim, mnogo manje vrteti oko političkih etiketa nego oko svakodnevnog života. Posao. Plate. Putevi. Zdravstvo. Škole i vrtići. Komunalna infrastruktura. Poljoprivreda. Saobraćaj. Investicije. I ono pitanje koje se u svakoj kampanji vraća kao bumerang: Šta ćete uraditi za ovaj grad, ovu opštinu i ove ljude?
Tu će se, verovatno, videti razlika između političkog marketinga i stvarne politike. Jer lako je napraviti listu, izborni logo, slogan i fotografiju za društvene mreže. Mnogo je teže napraviti politiku koja će građanima biti vidljiva i kada kampanja prođe.
Srem tako ulazi u završnicu kampanje sa zanimljivom političkom ponudom: nova imena, stara lica, nove koalicije, stari programi, studentski naziv bez jasnog odgovora ko predstavlja njegovu suštinu, evropske formule koje birači već poznaju i desnica koja obećava autentičnost.
Do izbornog dana ostalo je dovoljno vremena da se još poneko politički presvuče, promeni koaliciju ili pronađe potpuno novi slogan. Ukoliko se nastavi ovim tempom, možda ćemo do samog kraja dobiti i listu „Nezavisnih bivših nezavisnih koji su sada zajedno sa onima sa kojima su juče bili protiv onih sa kojima su danas“.
Šalu na stranu, izbori će na kraju svesti čitavu ovu političku šaradu na ono što je najjednostavnije. I zato će poslednja faza kampanje biti pravi test za sve liste: ko ima ljude, ko ima program, ko ima rezultate iza sebe, a ko ima samo dobar naziv i dovoljno glasan slogan.
(SMP)
