Najčešće se dešava da ljudi u vezu ulaze u fazi zaljubljenosti kada je zbog prisustva idealističke slike sa obe strane realna procena situacije zamagljena. Ovakvo stanje stvari nije obavezno loše i nema mogućnost predvidjanja da li će veza zbog toga nadalje biti funkcionalna i kvalitetna jer možda i ne baš tako savršen, vaš partner će i dalje biti odličan izbor za vas i ispunjavaće sve kriterijume koje imate kada je partnerski odnos u pitanju.
Da li je veza „dobra“ ili „loša“, tj. funkcionalna ili ne stvar je subjektivne procene aktera koji tu vezu čine. Spolja gledano, često će nam se učiniti da su pojedine veze totalni promašaj. Medjutim, ono što najčešće prilikom tog suda zaboravljamo je to da ljudi imaju različite načine na koje postižu zadovoljstvo i da ono što nekoga čini srećnim ne mora se uklapati u sveprisutne standarde društva u kome živimo.
Način na koji postižemo zadovoljstvo u vezi, verovatno će se poklapati sa našim opštim funkcionisanjem u većini životnih situacija, tj. ukoliko ste inače skloni da prednost dajete potrebama i željama drugih ljudi (porodici, prijateljima, kolegama…), to ćete verovatno činiti i sa partnerom.
Opštih kriterijuma za funkcionalnost jedne ljubavne veze nema, ali postoje neke odrednice koje mogu ukazivati na to da veza jeste „dobra“. Funkcionalne veze doprinose rastu i razvoju oba partnera, doprinose njihovom blagostanju i osećaju uravnoteženosti. U ovakvoj vezi postoji razumevanje i podrška u teškim i stresnim situacijama u vidu emotivne podrške (saosećajno slušanje partnerovih problema i briga). Podrška se u ovakvoj vezi ne odnosi samo na „teške“ trenutke jer ona je prisutna svakodneveno u vidu instrumentalizovane pomoći, npr. pomoć u kućnim poslovima.
Konflikti postoje i u ovakvim vezama, medjutim u njima se partneri zalažu da konflikt konstruktivno reše, da postignu kompromis i da čak i kada se posvadjeju, ta svadja ne predje u vredjanje partnera ili fizički atak na njega. Ovi partneri aktivno rade na poboljšanju komunikacije u vezi, svakodnevno razgovaraju i imaju zajedničke aktivnosti u kojima oboje uživaju.
Sa druge strane, disfunkcionalne veze karakteriše odsustvo ili loša komunikacija, konflikti koji se završavaju lošim rešenjima u kojima su obe strane nezadovoljne, česta razmena uvredljivih poruka i fizički nasrtaji. U ovakvoj vezi partneri vremenom pažnju usmeravaju samo na negativne aspekte ponašanja partnera i osobine koje im se ne dopadaju. Pod uticajem ovakvih uverenja vremenom se i na najmanju pogrešku partnera reaguje burno što vodi eskalacijama koje imaju sve teže posledice. Rezultat svega na kraju je osećaj nezadovoljstva, frustracije, straha ili besa.
Kada partneri dolaze na terapiju najčešće se dešava da su izmoreni bezbrojnim pokušajima rešavanja problema koji dugoročno nisu davali pozitivne rezultate. Medju ovim partnerima često i dalje postoje pozitivna osećanja i fizička privlačnost, ali se usled neadaptivnih strategija u rešavanju problema osećaju umorno i neuspešno.
Osmišljavanjem strategija i novih načina prevazilaženja problema uz aktivno učešće oba partnera, pronalaze se mogućnosti za primenu novonaučenih ponašanja u svrhu postizanja obostranog zadovoljstva.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
