Šta se krije iza naše NEODLUČNOSTI?

0
1556

Svakodnevno donosimo mnogobrojne odluke. One su nekad lakše jer pitanje da li ćemo ujutru na posao obući košulju ili majicu i nije neka prevelika dilema, ali kada su u pitanju one odluke koje s tiču važnijih životnih  pitanja u stanju smo da o tome razmišljamo satima, danima ili čak mesecima.

Neki ljudi kroz proces odlučivanja prolaze jednostavnije, reklo bi se po automatizmu jer  naizgled, odluke o bilo čemu donose lako,  jednostavno i bez prevelikog promišlajanja. Međutim, ono o čemu se zapravo radi je to da ljudi za koje se smatra da lakše odlučuju su skloniji tome  da preuzmu odgovornost za sebe, tj spremni su da podnesu eventualne loše ishode svojih odluka i pronadju način da poprave eventualnu štetu.

Ovi ljudi se suočavaju sa negativnim ishodima tako što ih ne stavljaju u prvi plan i ne dozvoljavaju da  negativna iskustva postanu deo obrasca ponašanja čiji će  krajnji ishod biti izbegavanje kao sigurna zaštita od svih potencijalnih neuspeha. Na taj način, ostajanjem u vlastitoj zoni konfora, osoba možda neuspehe svodi na minimum, ali otpisuje vlastitu sposobnost rasta i razvoja jer iako smo programirani da se najbolje snalazimo u poznatom, sposobnost  samoaktualizacije najbolje dolazi do izražaja u nepoznatim okolnostima.

U procesu donošenja odluka, neodlučnost se povremeno javlja kod svih ljudi.

Što je odluka važnija, neodlučnost je veća. Odluke koje su izuzetno važne za dostizanje željenog cilja su  i teže jer sa sobom donose više preispitivanja, samim tim zahtevaju više vremena i truda koje je potrebno uložiti u sam taj proces. Taj proces može biti i dodatno otežan ukoliko se pojave dve želje koje su medjusobno suprotstavljene. Tada svaka od alternativa može biti frustrirajuća i dovoditi do nezadovoljstva. U zavisnosti od sklopa ličnosti, te nivoa frustracione tolerancije koji može da podnese, osoba će lakše ili teže doneti odluku i razrešii nastalu ambivalenciju.

Neprekidan proces odlučivanja u toku života stavlja nas pred različite izazove.

Često je prisutno da tada dolazimo u konflikt sa samim sobom jer nismo najsigurniji koja od mogućih opcija je najbolja i čije će posledice biti najmanje štetne. To je razumljivo jer na taj način se branimo od potencijalnog  neuspeha i čuvamo vlastito samopoštovanje. Dugoročno gledano, ovo nije najbolje rešenje jer svaki konflikt ima svoje konstruktivno rešenje u kome postoji čak i deimični pozitivan ishod same situacije i u kome su potencijalne negativne  posledice popravljive. Ojačavanjem vlastitih kapaciteta i razvijanjem veština rešavanja problema, postaajemo sposobni za konstruktivno reagovanje i nošenje sa teškoćama na zdrav i samopomažući način.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here