Strah od napuštanja – jedan od bazičnih strahova: KAKO SE NOSITI S NJIM?

0
3713
Foto: Shutterstock

Kako se osećate kada pomislite da biste mogli ostati sami, ostavljeni od svih važnih i bliskih osoba u vašem životu? Ovo je malo verovatna situacija i mnogima se verovatno čini da je tako nešto apsolutno nemoguće,  ali postoje i oni ljudi koji zaista osećaju ovu vrstu straha.

Strah od napuštanja je jedan od bazičnih strahova. On često ima korene u najranijem detinjstvu. Smrt roditelja ili razvod  su stvarni dogadjaji koji pogoduju razvoju ove vrste straha, iako on može biti iniciran i čestom promenom mesta boravka u detinjstvu ili emocionalno distanciranim ponašanjem roditelja prema detetu. Ukoliko osoba odrasta uz roditelje koji npr. zadovoljavaju osnovne potrebe deteta, ali ga nikada ili retko grle i ljube, dete može doneti zaključak da nije vredno i da zbog toga i nema razloga da roditelji ostanu uz njega.

Taj dečiji zaključak može biti osnova za razvijanje straha od napuštanja i takvo dete će verovatno brizi da ga važni drugi ne napuste posvetiti čitavo detinjstvo, a kasnije u odraslom dobu će to generalizovati na svaku vrstu odnosa  (partnerski, prijateljski, poslovni…).

Do situacije stvarnog napuštanja uovom slučaju nije došlo iako je strah realan kao da se ono zaista i desilo. Dete, tj odrasla osoba kasnije, zaista oseća da jenapuštena i izneverena. Ovakav osećaj često je prisutan i kod osoba koje su odrastale u porodicama gde su svađe između roditelja bile česte ili u onim gde je ponašanje roditelja bilo nepredvidivo i nevezano za pravi povod u ponašanju deteta (npr. isto ponašanje deteta je nekad kažnjavano, a nekad mu se apsolutno nije pridavala pažnja).

Strah da će  najvažnija osoba u  životu otići i napustiti ga, je razumljiv kada je u pitanju dete. On obavezno dovodi do još jačeg vezivanja za osobu čijeg se odlaska plaši. Međutim, kada se on javi kod odrasle osobe, može biti uzrok mnogih disfunkcionalnih odnosa. Ovakve osobe će  npr., u partnerskim odnosima stalno tražiti potvrdu da ih partner voli i ceni, da je veza stabilna… Sa druge strane će sve vreme tražiti i najmanju potvrdu da to nije istina. Ovakav stav može zaista na kraju i dovesti do onoga čega se osoba pribojavala.

Pored ovoga, odrasla osoba sa učitanom šemom napuštanja može iz nje izvesti zaključak da je sa ljudima najbolje biti na distance i tako prevenirati bol i tugu izazvanu odlaskom drage osobe. Svi međuljudski odnosi osobe sa ovakvom šemom su najčešće hladni, bez bliskosti i dublje razmene osećanja.

Postoje međutim, i situacije kada osoba u svrhu izbegavanja osećanja napuštenosti, stalno ulazi u nove partnerske ili prijateljske veze, insistirajući na što bržrm razvoju odnosa i održavanju bliskosti kroz sve više vremena koje će provesti zajedno. Najčešće ni ovo neće biti dovoljna potvrda, pa će osoba partnera ili prijatelja sve češće optuživati da je ne ceni i ne voli dovoljno.

Ono što je važno za ljude koji imaju razvijenu šemu napuštanja je da kao odrasli, iako ostavljeni od drugih, mogu preživeti. Odrasli ljudi imaju kapacitet zadovoljenja svojih potreba zbog čega je strah od napuštanja u odraslom dobu neadekvatan i može dovesti do brojnih neprilagođenih ponašanja koja su osnov za osećanje neadekvatnosti, manje vrednosti  ili apsolutne nevrednosti. Uz rad na sebi neadekvatne emocionalne šeme mogu se promeniti i osobi omogućiti puni rast i razvoj.

Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here