Strani investitor zabranio sindikate u privatizovanom preduzeću „Regulacije“

Novo rukovodstvo nedavno privatizovanog društvenog preduzeća VP „Regulacije“ iz Sremske Mitrovice u ugovore o radu uključilo je i odredbu koja propisuje istupanje iz sindikata, što je najdrastičniji primer zabrane sindikalnog organizovanja.

Kako kažu radnici preduzeća koji su se obratili novinarima, nekoliko dana po dolasku novog rukovodstva od predsednice sindikata zatražen je spisak članova.

„Prikupljali su odvojeno imena onih koji su stalni radnici i onih koji rade na određeno. Radnicima na određeno vreme sugerisano je od strane direktora da je sindikat nepotreban i da ko hoće da postane stalni radnik treba da istupi iz sindikata. Jednog dana na stolu kod sekretarice postavljena su dva spiska: jedan za one koje u razgovoru sa direktorom u vezi sa platom predstavlja sindikat i drugi da za one koji u razgovorima nastupaju samostalno. Svi smo pokazivali nervozu i nedoumicu, ali se iz straha niko nije opredelio za sindikat. Tek kad smo dobili nove ugovore nas nekolicina shvatili smo šta smo uradili. Primorani smo da potpišemo ugovor o radu, jer ako ne bismo potpisali čekao bi nas otkaz, pa bismo posle pravdu morali da isterujemo na sudu“, objašnjava jedan od radnika koji je želeo da ostane anoniman. 

Radniku koji je preispitivao ugovor uručen otkaz. M. V. kome je ostalo samo dve godine do penzije, a koji na posao u „Regulacije“ dolazi redovno od 1979. godine od decembra više nema posao. Kako navodi, njemu je bez prethodne najave uručeno rešenje o prestanku važenja ugovora nakon što je preispitivao sporni član ugovora, ali i visinu plate.

„Počeli su sa pozivanjem zaposlenih na razgovor od 1. decembra. Kada sam došao na red rekao sam da plata nije realna, na šta sam dobio komentar da ne sme da se priča o plati izvan firme i da će, ko god to bude činio dobiti otkaz. Isto, rekli su, važi i za prijave inspekciji“, priča i dodaje da je odneo ugovor kod pravnika zbog konsultacije, kao i da je on isti ocenio kao skandalozan.

Kako kaže, nakon što je ukazao pravnici u firmi na sve problematične stavke u ugovoru, direktor ga je „bukvalno isterao napolje“. 

„To je bio petak. Ja u ponedeljak idem na teren u Čortanovce i dolazim tamo, a ljudi me pitaju šta ja radim tu kad sam dobio otkaz. Ja ništa ne znam o tome, nikakvo rešenje nisam dobio. Rekli su mi da mi je direktor zabranio ulaz u zgradu i čak su zvali i policiju da me izbaci. Tek sam naknadno dobio rešenje i to sam ga potpisao u nekoj kafani u Mitrovici. Kolege su mi rekle da su na tabli na ulazu u firmu odmah napisali da mi je zabranjen pristup„, priča M. V. koji je protiv bivšeg poslodavca podneo tužbu zbog nezakonitog otkaza i neisplaćenih naknada za godišnji odmor. Tvrdi da on nije ni prvi ni poslednji prema kome tako postupaju, ali da on ima 43 godine radnog staža i hrabrosti da kaže šta misli. 

„Uvek sam radio sve kako treba i po zakonu, ali nikad nisam dozvolio da me neko gazi“, zaključuje M. V. 

Protiv direktora VP „Regulacije“ podneta je i krivična prijava zbog sprečavanja političkog, sindikalnog i drugog udruživanja i delovanja, potvrđeno je u Osnovnom javnom tužilaštvu Sremske Mitrovice. U ovom predmetu se trenutno preduzimaju dokazne radnje.  Prijavu je podneo Miodrag Bradonjić predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj, duvanskoj industriji, vodoprivredi i šumarstvu Vojvodine, koji kaže da za 30 godina bavljenja sindikalnim poslovima nije video drastičniji primer zabrane sindikalnog organizovanja. 

„Pokušali smo i da razgovaramo sa rukovodstvom, koleginica koja je na čelu sindikata u Mitrovici i ja. Sugerisali smo da je takav ugovor o radu za nas neprihvatljiv, da direktno zadire u naše zakone i naš ustav, kao i međunarodne konvencije koje daju slobodu na sindikalno organizovanje. Međutim oni su jednostavno ocenili da je sindikat u formi u kakvoj postoji za njih neprihvatljiv i počeli su da preduzimaju radnje kako bi ometali rad sindikata, a zatim ga i potpuno zabranili. Tako da meni ništa drugo nije preostalo sem da presavijem tabak. Prvo sam se obratio inspekciji, a zatim sam podneo krivičnu prijavu s obzirom da ima elemenata za krivično gonjenje. Ima naznaka i da će se neki od zaposlenih osmelliti i tužiti preduzeće„, priča Bradonjić. 

Kako navodi, poslodavac je u ovom slučaju postupio „perfidno“, jer su radnici dužni da potpišu ugovor u roku od osam dana u suprotnom može da im prestane radni odnos, tako da oni nisu imali dovoljno vremena da se raspitaju o prirodi ugovora ni da pokušaju da ispregovaraju bolje uslove.  Urednik portala Radnik.rs Miloš Vučković kaže da se u praksi često dešava, kako u stranim tako i u domaćim kompanijama, da se poslodavci mešaju u delovanje sindikata, ali da se do sad nije susretao sa situacijom da neko to „stavi na papir“, jer je to očigledan dokaz. 

„Sindikalno organizovanje je slobodno i svako ima pravo da bira da li će da bude član sindikata ili ne. Poslodavac ne sme da uslovljava zaposlenog da se učlani ili iščlani iz sindikata, to je ustavom zagarantovano pravo. To je zaista kardinalno kršenje zakona i ustava. Ne bih da licitiram, ali ne vidim kako bi inspekcija mogla da utvrdi da je to legalno. Ako se ispostavi da je to legalno, onda će svi poslodavci to da rade„, objašnjava Vučković. 

Rukovodstvo preduzeća ocenjuje da su u pitanju „čaršijske priče“, jer kako kažu oni su samo poboljšali uslove rada.

„U pitanju je ozbiljan strani investitor. Uložili smo milione, a sindikat pritiska rukovodstvo firme i radnike zbog članstva. Niko od radnika zapravo neće da se odvaja od njihove plate kako bi se plaćala članarina u sindikatima„, navode u „Regulacijama“. 

Kolektivni ugovor poništen, radnici u strahu Ugovorom o kupovini preduzeća „Regulacije“ novi poslodavac se obavezao da u periodu od dve godine od dana kupovine (15.10.2019) neće smanjiti broj radnika, da će redovno isplaćivati zarade, ali i da će poštovati kolektivni ugovor koji su radnici potpisali sa preduzećem, a koji bi trebalo da važi još godinu dana.  

Međutim, novi ugovor o radu koji su radnici potpisali uključuje i stavku da „zaposleni prihvata da se na njega ne odnose odredbe kolektivnog ugovora“. Bradonjić navodi da je firma bila u obavezi da poštuje odredbe kolektivnog ugovora, te da isti može da se menja i prilagodi samo kroz pregovore sa sindikatima. 

„Sve ono što je u kolektivnom ugovoru definisano kao obaveza poslodavca, kao što su putni troškovi, topli obrok i terenski dodatak, oni su to promenili, jer za njih više ne važe kolektivni ugovori. Međutim, tu su pogrešili jer kolektivni ugovor važi godinu dana od privatizacije i svaki onaj radnik koji bude dovoljno hrabar da traži ono što mu je oduzeto kolektivnim ugovorom, on će to dobiti“, ocenjuje on.  Ipak, smatra da je problematično što su svi u strahu, jer je u pitanju novi poslodavac i strana kompanija.  

„Iz tog straha za radno mesto jer nemaju neku alternativu, ćute i trpe sve to. Ali biće i onih koji su se rešili da se ne plaše više. Ne smemo držati glavu u pesku i moramo da ukažemo na nešto što je do sada kod nas nezabeleženo“, tvrdi Bradonjić.

U preduzeću, pak, kažu da su kolektivni ugovor „poništili“ kako bi radnicima ponudili bolje uslove, odnosno povisili im plate. Za Miloša Vučkovića ova priča „ne pije vodu“ jer su plate mogli podići i bez poništavanja. 

„Kolektivni ugovor u stvari samo može da ti daje benefite oko minimalca, prekovremenog, rada na terenu, ali on poboljšava prava u odnosu na Zakon o radu, ne smanjuje ih. Tako da, oni su mogli i bez poništavanja kolektivnog ugovora da im podignu plate. Za sniženje plata bi morali da stave van snage ovaj ugovor, jer on propisuje minimum, a ne maksimum prava„, smatra Vučković.  

Iz inspektorata rada u dokumentaciji koja je dostavljena podnosiocu prijave navodi se da je inspekcija utvrdila da je „nadzirani subjekt povredio član 147 i članove 171-174 Zakona o radu, za šta je predviđena prekršajna odgovornost“.

Član 147 Zakona o radu odnosi se na preuzimanje obavea od prethodnog poslodavca (uključujući i sve ugovore o radu) u slučaju promene poslodavca, dok se preostali članovi odnose na izmene uslova rada. 

Inače, Vodoprivredno preduzeće „Regulacije“ prodato je bugarskoj firmi „Groma Hold EOOD“ iz Blagoevgrada u oktobru 2019. godine za 1.075.000 evra. Pored obaveza poštovanja kolektivnog ugovora na godinu dana i održavanja postojećeg broja zaposlenih, kupac se obavezao i da će investirati u preduzeće u iznosu od milion evra u roku od dve godine.  Do oktobra 2018. ogranak ove bugarske kompanije nosio je naziv „Agromah“. Pod tim imenom učestvovao je u mnogim tenderima u Republici Srbiji i obavljao poslove vredne više miliona evra poput čišćenja korita Dunava zajedno sa VP „Regulacije“.

Autor: Dragana Prica Kovačević/Portal: 021.rs