Udruženje za zaštitu šuma i Pokret Odbranimo šume Fruške gore održali su u Sremskoj Mitrovici prvi u nizu razgovora o lošem upravljanju šumama u Srbiji.
Prisutnima se, pored ostalih gostiju, obratila i Sonja Belić iz Pokreta OŠFG koja živi na rubnom delu Fruške Gore i koja je svakodnevno svedokinja nemilosredne seče koja je u potpunosti promenila izgled i panoramu sela Divoš sa okolinom.
„I ako se gazdovanje Eparhije sremske i JP NP ovde prepliću, oni podjednako seku šumu bez milosti. I jednima i drugima fokus je profit umesto očuvanja i zaštita. Reči jednog od šumara „Ne nije dosta, sve ćemo da vam posečemo“ jasno pokazuju da oni šume vidi kao privatno vlasništvo, kao svoju imovinu sa kojom mogu da rade šta hoće i oni zaista i rade šta hoće. Seča je značajno intezivirana pre 8 godina sa restitucionim vraćanjem šuma Eparhiji i novim planom gazdovanja. Obim seče je toliki da i gradski park u Sremskoj Mitrovici deluje zelenije i gušće. Kada bi se sutra desile promene i vlasti i načina upravljanja Nacionalnim parkom, biće potrebno 40 godina da se stanje Fruškogorskih šuma vrati na pređašnje. Taman koliko jednom ceru ili hrastu treba da postane stablo kao takvo. Ovo nacionalno dobro oduzeto je i od nas i od budućih generacija.
Lokalna zajednica uglavnom i ne zna da je ovo najstariji Nacioanalni park u Srbiji i ovu šumu u najboljem slučaju vidi kao izletiše, lokaciju za roštilj i izvor upola jeftinijeg ogreva ukoliko se „dogovore“ sa šumarima. Značaj ne vide ni u smislu sprečavanja erozije, obezbeđivanju čistog vazduha i vode, zaštite od vetra i sl.
Čak ni onda kada su po prvi pu u istoriji Divoša presušili bunari, jer zbog seče nema drveća da tu vodu čuva i „skladišti“. Možda bi se stavovi i svest promenili kada bi se oni upoznali sa konkretnim primerima dobre prakse održivog ekološkog turizma iz okruženja. Potencijal postoji, volja i svest su upitni. Npr. zbog borova i ruže vetrova ovde može biti izgrađena vazdušna banja poput Soko banje. Dakle, prvi korak bio bi osvešćivanje lokalne zajednice, a u drugom upoznavanje sa ekološkim turizmom od kojeg ima dobrobiti i za ljude i za prirodu.“
Ivana Živanović iz Zelene Mitrovice istakla je zagađenje vazduha kao fokus njenog pokreta, a da su šume važne u odbrani od zagađivača. Kako se šume seku, vazduh u gradu je sve lošiji. Zelena Sremska
Mitrovica će zato akcijama i dalje da radi na povećanju svesti. Ona je iznela i podatke da je na tržištu
velika potražnja za drvnom sirovinom i da je izvoz u Kinu po obimu na drugom mestu posle izvoza bakra.
Mlada su organizacija i izuzetno su motivisani da sprovode razne aktivnosti kojima bi pokrenuli lokalnu
zajenicu da budu aktivni u zaštiti životne sredine.
Petar Živanović iz Pokreta OŠFG skoro svakodnevno obilazi Frušku Goru, beleži, dokumentuje i javlja
svom Pokretu, ali i nadležnima stanje na terenu. Nedeljno pređe između 50 i 60 kilometara. Bez njega
puno toga lepog sa naše Fruške ne bi dospelo u javnost, ali za rad je izuzetno bitno beleženje onog
lošeg što se može podvesti pod nesavesno i neodgovorno upravljanje Nacionalnim parkom. Zahvaljujući
Petru Pokret OŠFG uspeva da svoje inspekcijske prijave argumentuje i dokumentuje čvrstim dokazima.
Uočene nepravilnosti on adresira i nadležnima u Javnom preduzeću NPFG, koji pak retko odgovaraju. U
tome ga nisu sprečili ni fizički napadi 2020. godine grupe šumara i drvoseča uhvaćenih na delu, dok su
izvlačili trupce iz bespravne seče. Greh mu je valjda bio jer ih je opomenuo za bačeno smeće.
Razgovor je moderirala Dragana Arsić iz Pokreta OŠFG, a oni su završeni dijalogom sa zainteresovanima
iz publike kojima je bilo bitno na kraju da čuju da je prioritet sačuvati postojeće šume, a u isto vreme
povećati obim pošumljavanja u Vojvodini. Sa panela je poslata poruka javnosti da Vojvodina već sad trpi
dramatične posledice svoje obešumljenosti i da lokalna zajednica i stručna zajednica znaju „Šta su nama
naše šume“, ali da nažalost vlast i donosioci odluka to „ne znaju“.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
