Veće podsticajne mere za privlačenje stranih investicija, unapređenje odnosa između matice i dijaspore, proširenje nadležnosti saveta za migracije na lokalnom nivou, ali i povećanje izdvajanja za istraživanje i nauku, kao i veći budžet za prosvetu i kulturu deo su plana države kako da se izbori sa sve većim odlaskom ljudi iz Srbije. A činjenice o tome koliko ljudi odlazi iz Srbije poslednjih godina su zabrinjavajuće.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prosečni godišnji broj emigranata iz Srbije samo u države članice ove organizacije od 2007. do 2015. je više nego udvostručen, sa 27.000 na 60.000.
„Prosečan godišnji priliv migranata iz Srbije u države članice OECD, u periodu 2010. do 2021. iznosio je 41.000. To znači da je za 11 godina iz Srbije samo u OECD zemlje otišlo gotovo pola miliona. Podaci o povratku u Srbiju nisu poznati“, navodi se u ovom dokumentu.
Na osnovu jedanaestogodišnjeg trenda moglo bi se predvideti da će emigracija nastaviti rast iz najmanje dva razloga, zbog emigracionih namera koje se u našoj zemlji sporo menjaju i zato što se tražnja za radnom snagom iz Srbije u EU ne smanjuje i što će, što smo bliže ulasku u EU, i dalje rasti. Podaci koje je objavio OECD pokazuju da je poslednjih 12 godina iz Srbije otišlo u inostranstvo pola miliona ljudi, prosečne starosti trideset godina i da su iseljeni u najvećem procentu iz „kontigenta radne snage“.
S druge strane, statistika onih koji se vraćaju u našu zemlju takođe nam „ne ide naruku“. U periodu od 2010. do 2021, broj povratnika u Srbiju bio je manji od 70.000, a od ukupnog broja čak 63 odsto pripada neaktivnom stanovništvu u zemlji, što znači da su mahom penzioneri ti koji se vraćaju Srbiju. Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović kaže da je malo verovatno da ćemo zaustaviti migracije, ali da postoji načini da se taj trend ublaži.
– Dva su razloga zbog kog ljudi odlaze iz Srbije, jedan je ekonomski, zbog više zarade i većih šansi za zapošljavanje, a drugi neekonomski, odnosno on se tiče onih koji i ovde dobro zarađuju i kojima nije prioritet veća zarada, već koji žele stabilnije uslov za život, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, sistem sa manje korupcije – ističe Ranđelović. Zato bi država, osim ekonomskim momentom, kako kaže, trebalo da se pozabavi i ovim drugim, jer bi to bio dobar način da se ublaži ovakav trend odlaska ljudi.
I za stručnjaka za ekonomske migracije Vladimira Grečića ključno je da se pripreme mere kojima bi se stvorili bolju uslovi ne bi li se zadržali stručnjaci, ali i privukle investicije.
– Nemamo dovoljno stručnih radnika, a tu ne mislim samo na visokoobrazovane. Razlike u standardu između razvijenih i manje razvijenih zemalja su toliko velike da mere za ublažavanje trenda odlaska moraju da se usvoje. Pritom moramo znati da se trend odlaska ne može zaustaviti, već samo ublažiti – ističe Grečić, koji je član Vladinog tima za praćenje ekonomskih migracija. Poenta, kako kaže, nije samo u ekonomskim stvarima, već i institucionalnom i zakonskom okviru, a migracije će biti veće kako se Srbija bude približavala članstvu EU, kao što je to bio slučaj sa zemljama iz okruženja.
Iako većina ljudi u sopstvenom angažmanu odlazi za poslom iz Srbije, i država je ta koja aktivno godinama radi na slanju ljudi u inostranstvo. U prvom delu strategije na kojoj je radio Vladin tim za praćenje ekonomskih migracija se to i ističe. Tako je, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za 2018, 901 poslodavac iz Srbije uputio ukupno 15.503 zaposlenih na privremeni rad u 107 zemalja, najviše u Nemačku, Slovačku i Hrvatsku.
Osim toga, upućivanje radnika iz Srbije u EU postalo je značajnije u poslednje tri godine, po usvajanju Zakona o upućivanju. Od 607 radnika koliko ih je na rad u inostranstvo poslato 2019, broj je skočio na 10.576 godinu dana kasnije i porastao za još pet hiljada u 2021. godini. Godinama unazad posao našim ljudima, pre svega u EU, osim 127 privatnih agencija, pronalazila je i država preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Osim toga, Srbija ima zaključene bilateralne ugovore o socijalnoj sigurnosti sa 28 država.
Iako podaci UN iz 2013. pokazuju da je Srba u dijaspori 1,3 miliona, procene Ministarstva spoljnih poslova su da u srpskoj dijaspori ima 4,5 miliona ljudi, od toga 1,5 miliona sa srpskim, dok ostali imaju dvojna državljanstva.
Kako na najbolji način iskoristiti njihov odlazak?
Jedan od načina su i devizne doznake, koje bi mogle da budu, kako je istaknuto, kanal kroz koji „odliv mozgova“ može generisati pozitivne efekte za zemlju porekla.
„Srpska dijaspora je poslala u matičnu državu preko 3,6 milijardi dolara u 2021. godini. Godinu ranije priliv deviznih doznaka migranata u matičnu državu bio je veći za 36 odsto od priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. U odnosu na BDP doznake migranata iznosile su 8,4 odsto i one su u 64 odsto slučajeva stizale iz zemalja EU“, navodi se u zvaničnim dokumentima.
Prema podacima OECD, iz Rumunije i Bugarske je od 2007. (kada su ušle u EU) do 2016. u proseku godišnje odlazilo 355.000, odnosno 97.000 ljudi. U istom periodu, taj godišnji prosek u Poljskoj je bio 278.000, Mađarskoj 70.000 , a u Hrvatskoj 35.000 ljudi. Kada je Hrvatska u pitanju, nakon ulaska u članstvo EU godišnji broj emigranata je počeo naglo da raste, 2015. dostigao je 77.000, da bi u 2017. pao na 73.000 ljudi.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(SMP.online)
