Na izlazu iz Rume prema Sremskoj Mitrovici nalazi se zgrada Rigovog mlina. Iako, zbog svoje dotrajalosti, uglavnom nije privlačna prolaznicima, malo ko zna da ovaj objekat izgrađen početkom dvadesetog veka svedoči o industrijalizaciji Rume.
Priča o Rigovom mlinu počela je krajem 19. i početkom 20. veka u Rumi, kada je i počela industrijalizacija ovog kraja. To je drugi parni mlin u okruženju.
Braća Johan i Antun Rig su 1912. godine, na mestu nekadašnje vodenice na kanalu Kudoš, izgradili mlin, koji je brzo postao najveći industrijski pogon u okruženju. To postaje u ono vreme moderan mlin na paru, mesto gde se čak formirao i prvi radnički pokret. Istoričari kažu da je u periodu između Dva svetska rata tu radilo 19 lica i dva činovnika, a da se odatle roba izvozila i u Nemačku. Ti istorijski podaci danas su široj javnosti malo poznati.
Da objekat ipak predstavlja neko istorijsko nasleđe stanarima je postalo jasno kada su čuli da ne smeju da diraju spoljašnjost zgrada. Zbog toga se decenijama dešavalo da uređena unutrašnjost stanova odudara od lošeg spoljašnjeg izgleda zgrade. Ovaj objekat uživa prethodnu zaštitu, što znači da je evidentiran u Zavodu za zaštitu spomenika kulture.
Svojom arhitekturom svedoči o takozvanoj industrijskoj tehničkoj kulturi sa početka dvadesetog veka. Zato, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Ljubiša Šulaja kaže da je objekat interesantan sa stanovišta očuvanja industrijske arhitekture pa se stoga i takvi uslovi moraju poštovati.
Što je najinteresantnije, o kako je kvalitetnoj gradnji reč, svedoči činjenica da se i danas u hodnicima mogu videti originalni parketi i stepenište.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
