Pre neku godinu moj pokojni drugari Milan Davidović, Fale i ja, koji evo nekako pretekoh, sretosmo se, pa nam Milan kaže da svira s Lukasom u Noksu i zove nas da dođemo, a nas dvojica, smejući, odgovorismo mu da jesmo dobri drugari, ali ne baš toliko…
Nije tajna da turbo folk ne podnosim, blizu sam da se složim s jednim austrijskim novinama koji su to što ja pod muziku ne mogu ni da svrstam nazvali muzika za idiote, ALI nikad i ni po koju cenu ne bih zabranjivao, ne samo tu vrstu muzike već i bilo koju, ako svojim nastupom nikoga ne ugrožava. Naš narod ume da kaže „svaka luda ima svoje zadovoljstvo“ i ja se te izreke pridržavam.
Nije to bez razloga, ne tako davno, neki su na ovim prostorima zabranjivali r’n’r i džez kao dekadentnu, neprijateljsku muziku (?!) i decu koja nisu bila po PS podšišana po školama vijali makazama. Sad imamo nove kultur-fašiste koji će da nam određuju šta ćemo da slušamo.
Jedna od ovdašnjih perjanica te kvazi liberane elite, Borka Pavićević, ispred tobožnjeg udruženja rogobatnog naziva „Centar za kulturnu dekontaminaciju“ pre koju godinu u TV studiju sva u vatri izgovara da nema svako pravo da kaže svoje mišljenje (???). Iz istog jata i isto pre koju godinu Vesna Pešić se u podugačkom tekstu obrušila na Kusturicu zato što se krstio u pravoslavnoj crkvi i dobio ime Nemanja!!
Dakle, Borka je zadužena za razmišljanje, vi ostali ste slobodni, a vinjak Veki će da određuje ko će da se krsti, a ko da klanja. Pa, milu li vam majku bezobraznu!
Sad se našao gradonačelnik Pule u ulozi muzičkog cenzora i za kojeg pojma nemam koliko veze s muzikom ima, znam jedno, a to je da to cenzurisanje, tj. kupovanje glasova primitivaca neće na dobro da izađe. Onda je preko noći i osiječki gradonačelnik istančao muzički ukus.
Dodaću i ovo, kako sam celu deceniju dobar deo leta provodio na Kvarneru i dosta slušao radio i to ZG2, ZG3, Radio Istra, Radio Pula i Radio Mali Lošinj, odgovorno mogu da tvrdim da za toliko slušanja (hiljade i hiljade sati!) tih stanica osim dva, možda tri, puta Balaševića i jednom Bajage prilikom najavljivanja koncerta u Puli nisam čuo NIJEDNOG muzičara iz Srbije, a Istra i Kvarner važe za liberalni deo Hrvatske!
Dakle, hrvatski etar je apsolutno blokiran za muzičare iz Srbije i tu ne mislim na narodnjake, na neke zbog političkih stavova, nego i na one koji su u Hrvatskoj rođeni i veze s politikom nisu imali, niti je imaju. Ko sluša domaće radio stanice zna koliko su tu zastupljeni muzičari iz Hrvatske, uoči koncerata idu od radija do televizije, vrata su im širom otvorena (muzika ne bi trebalo da ima granice), ali nešto mi nije poznato da su ondašnji muzičari ikad stali u zaštitu svojih kolega, osim Hladnog piva koje je odbilo da nastupi umesto Bajage kojem je otkazan koncert u Karlovcu zbog pritiska „braniteljskih udruga“, jer neće njima tamo neki Ćetnik pevati… Bajaga rođen u Bjelovaru sa četnicima ima veze kolko kišna glista sa kvantnom fizikom…
Elem, možda bi Srbija za početak mogla da počne da poštuje sebe i više forsira domaće izvođače, a ima ih dobrih i talentovanih, kao i da razmišlja o reciprocitetu, koliko prostora tamo za nas, toliko ovde za vas, pa kad se nekima tržište prepolovi, verujem da će postati solidarniji… Ako produkcija muzičke emisije „Tri boje zvuka“ košta đavo i po, a taj đavo i po se plaća od pretplate, valjda bi to trebalo koristiti za promovisanje domaćih izvođača, a ne za one koji te u kuću ni ne zovu, ni ladnom vodom ne nude…
Nekako mi je logično da dok je Treći svetski rat u toku ovo pisanije završimo nekim boljim Puljanima, Atomskim skloništem i stihovima koji su napisani pre četiri decenije, ali svakako nisu zastareli:
„U vremenu satelita i svemirskih putovanja
besmisleno odzvanjaju uvek nova ratovanja.
Poznati su i planovi umobolnih nekih glava,
da za vjek vekova, AMEN, ovaj ljudski Svet odspava.“
AUTOR: Branislav Markićević, zaljubljenik u muziku
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
