Kako usporiti bolesti koje dolaze starenjem

0
493

Starenje je biološki proces koji se dešava postepeno, bez obzira na to što započinje još u ranoj odrasloj dobi. Tokom vremena, telesne funkcije se smanjuju, a to neminovno dovodi do većeg rizika za razvoj bolesti. Neke hronične bolesti se javljaju istovremeno sa procesom starenja. Korigovanjem životnih navika i redovnim kontrolnim pregledima, moguće ih je donekle sprečiti ili barem usporiti njihovo napredovanje.

Pod pojmom hroničnih bolesti podrazumevaju se određene promene u organizmu koje su nastale usled spoljašnjih, unutrašnjih ili genetskih faktora. Podrazumeva se da traju duži vremenski period i to od nekoliko meseci pa čak i godina. Ono što je specifično za hronične bolesti je da se ne mogu izlečiti, ali zahvaljujući adekvatnoj terapiji kao i promeni životnih navika mogu se ublažiti i držati pod kontrolom. Ključnu stvar u svemu tome predstavljaju fizička aktivnost kao i zdrav režim ishrane. Nezdrava i brza hrana su veoma štetne za organizam, ali usled ubrzanog životnog tempa svi joj pribegavamo. Takođe se preporučuje izbegavanje cigareta i alkohola, jer ne samo da mogu doprineti bržem razvitku bolesti, već mogu izazvati i druge komplikacije.

Ukoliko se ne otkrije na vreme, hronična bolest može postati ozbiljna pretnja. Posebno u trećem životnom dobu, prelom, uganuće pa čak i najmanja povreda mogu postati pogubne ukoliko se na vreme ne pristupi odgovorno prema zdravlju.

Koje hronične bolesti se najčešće vezuju za starenje?

Najčešća hronična oboljenja koja se javljaju sa procesom starenja su kardiovaskularne bolesti, reumatoidni artritis, osteoporoza, bolesti pluća i dijabetes. 

Kardiovaskularne bolesti

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju grupu oboljenja koja se odnose na oštećenje srca i krvnih sudova. Dolazi do poremećaja prilikom snabdevanja krvi gotovo svih organa u organizmu. Težina bolesti zavisi od stepena oštećenja, tj. poremećaja krvotoka.

Predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti kod starije populacije. Najčešći saveti lekara odnose se na smanjenje faktora rizika pri čemu se akcenat stavlja na zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artiritis predstavlja oboljenje koje započinje još u mladosti. Bolest najpre zahvata zglobove, mada se može odraziti i na unutrašnje organe.

Nisu pošteđeni koža, kao ni nervni sistem. Prema statističkim podacima, žene su sklonije ovom oboljenju, a faktori rizika su najčešće bakterije u obolelim desnima, genetske predispozicije i stres.

Osteoporoza

Osteoporoza je bolest kostiju koja se manifestuje progresivnim gubitkom koštane mase, njenim sporim obnavljanjem, što dovodi do oštećenja strukture kostiju. Kosti postaju šuplje, krhke i sklone prelomima.

U početnim fazama nema izrazitih simptoma bolesti. Simptomi se javljaju kada je bolest već nastupila. Tokom vremena, kada bolest uznapreduje, dolazi do jakih i oštrih bolova u zglobovima, kostima i mišićima.

Dijabetes

Dijabetes se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica degenerativnih promena u organizmu. Poslednjih godina i mlađa populacija je sve češće izložena ovom oboljenju usled nezdravog načina života.

Bolesti pluća

Bolesti pluća se najčešće vezuju za starenje, mada  to ne mora da bude pravilo. Uzroci su različiti, ali se prvenstveno misli na nezdrav način života, kao i na genetske predispozicije. Plućne bolesti koje se najčešće vezuju za starenje su rak pluća, plućna hipertenzija, kao i hronični bronhitis.

Kako biste poštedeli sebe bolesti koje starenje nosi, važno je da blagovremeno preduzmete ključne korake.  Zdrave životne navike i redovna fizička aktivnost su preduslov za dobro zdravlje.

Promena životnih navika kao preventiva

Promena životnih navika može biti sjajna preventiva kojom se mogu usporiti bolesti koje dolaze starenjem. Ovo ćete najbolje izvesti promenom režima ishrane kao i uvođenjem redovne fizičke aktivnosti.

Bavljenje sportom je neophodno za zdravlje celokupnog organizma. Ne samo da sport doprinosi očuvanju mentalnog i fizičkog zdravlja već generalno poboljšava kvalitet života. Plivanje i joga su najidealniji jer imaju pozitivan efekat na celokupan organizam.

Plivanjem je se jačaju svi mišići, kosti postaju čvršće, razvijaju se pluća i što je najvažnije, smatra se odličnim izborom kod ljudi koji se suočavaju sa nekim zdravstvenim problemima. Ukoliko niste sigurni u svoje plivačke sposobnosti, individualni časovi plivanja će vam pomoći dok se ne ohrabrite i steknete potrebnu kondiciju.  Plivanje se preporučuje tokom cele godine, jer je to najbolji način za održavanje kondicije, opuštanje posle stresnih situacija i očuvanje zdravlja celokupnog organizma.

Joga je takođe, odlična preventivna aktivnost koja može sprečiti ili ublažiti razna oboljenja. Bavljenje jogom pozitivno utiče na psihofizičko stanje i dovodi do usvajanja zdravih navika. Ljudi koji praktikuju jogu, generalno su  više u pokretu, vode računa o količini i kvalitetu hrane koju unose i neretko napuštaju dugogodišnje loše navike kao što su pušenje ili prekomerna upotreba alkohola.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Srbijanka Stanković)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here