Da biste vi i vaši voljeni uživali u različitim obrocima koje svakodnevno pripremate i servirate, nije dovoljno samo da pronađete inspiraciju za kuvanje, te osmislite i poslužite omiljeno jelo. Podjednako je važno i na koji način pripremate sve te obroke.
Ukoliko želite da saznate kako da tokom kuvanja vaša hrana zadrži prirodni ukus i hranljive sastojke, biće neophodno da se za početak detaljnije upoznate sa najčešćim kulinarskim tehnikama. U redovima koji slede saznaćete koje su to osnovne tehnike pripremanja hrane, a takođe ćemo podeliti sa vama i neke od saveta kako da vaši obroci, u zavisnosti od načina pripreme, budu još ukusniji, bez dodavanja velike količine masnoće. Postoji zaista veliki broj kulinarskih tehnika, a mi vas ovom prilikom upoznajemo sa nekim od najosnovnijih.
Prženje
Brzo prženje je jedna od najpraktičnijih, pa stoga i najčešće zastupljenih tehnika kuvanja. Kada želimo da u nedostatku vremena brzo pripremimo obrok, najčešće pribegavamo ovoj dobro poznatoj tehnici termičke obrade hrane. Dovoljno je da namirnice sitno naseckamo i na brzinu ih propržimo. Kod prženja je najvažnije da su namirnice koje pripremamo isečene na manje parčiće podjednake veličine, kako bi se hrana ispržila brzo i ravomerno. Kada pržite meso, vodite računa da ga ne okrećete mnogo puta u tiganju, već sačekajte da se prvo jedna strana dobro isprži, pa tek onda okrenite drugu.
Poseban oblik prženja je sotiranje, koje podrazumeva da se usitnjeno povrće ili meso kratko i naglo prži na relativno visokoj temperaturi, na maloj količini ulja, uz mešanje pomeranjem tiganja, kako bi namirnice sačuvale svoje sokove.
Naš savet je da, ukoliko ste u mogućnosti, za prženje koristite vok ili nelepljivi tiganj sa debilim dnom, jer ćete u tom slučaju upotrebu ulja svesti na minimum. I naravno, preporučljivo je da kad god možete umesto suncokretovog ulja koristite maslinovo i kokosovo, ili čak mast, koja je, verovali ili ne, zdravija od mnogih ulja.
Dinstanje
Dinstanje važi za jednu od zdravijih tehnika kuvanja, ali će to svakako najviše zavisiti od količine masnoće koju upotrebljavate. Ukoliko koristite kvalitetan tiganj, za koji se hrana ne lepi, biće vam potrebno znatno manje ulja nego kod dinstanja u običnom tiganju, sa tanjim dnom. Dinstanje podrazumeva da namirnice (najčešće meso ili povrće) najpre kratko naglo propržite, a zatim dodate malo vode. Potom poklopite i ostavite da se kuvaju (dinstaju) na niskoj temperaturi dok ne omekšaju. Na ovaj način se jelo u izvesnoj meri termički obrađuje u sopstvenoj pari. Najčešće se na ovaj način pripremaju šnicle i veći parčići mesa.
Kuvanje na pari
Ovo je nesumnjivo najzdraviji način pripreme hrane, koji će sačuvati sve hranljive sastojke. Idealan je za kuvanje povrća, belog mesa i ribljih fileta. Ne morate obavezno posedovati aparat za kuvanje na pari da biste primenjivali ovu tehniku pripreme hrane. Isprobajte alternativni način. Manju vatrostalnu posudu spustite u dublji tiganj, a zatim je poklopite tanjirom koji je otporan na toplotu. Potom na tanjir poređajte željene namirnice. Važno je da tiganj bude poklopljen kako bi se para zadržala, a voda u tiganju treba da ključa.
Grilovanje
Je li neko rekao – roštiljanje? Može! Ovo je definitivno jedan od najpopularnijih i omiljenih načina pripremanja hrane. Bilo da meso, ribu i povrće grilujete na roštilju ili u za to predviđenom tiganju, oni će zadržati svoj puni ukus, ali i hranljive sastojke. Glavni rezultat je stvaranje plamene, zažarene boje hrane koja zadržava unutrašnju sočnost.
Kod grilovanja je važno da znate da je meso mnogo ukusnije i aromatičnije ukoliko se prethodno marinira. Naime, ovaj postupak će olakšati kasniju termičku obradu i smanjiti količinu masnoće kod pripreme, a hrana će postati mekša i ukus će joj biti intenzivniji. Najbolje je da delove mesa za koje je obično potrebna duža priprema (npr. pileći bataci) prethodno prodinstate ili poširate (u ključaloj vodi), pa ih tek onda prebacite na roštilj ili grilujte u tiganju.
Blanširanje
Kada namirnice obrađujete vrelom vodom ispod tačke ključanja (najviše pet minuta), u tom slučaju primenjujete tehniku blanširanja. Ovaj postupak podrazumeva tek 50% obrađenosti hrane. Obično se na ovaj način hrana priprema za zamrzavanje, konzervisanje ili sušenje i sl.. Zahvaljujući ovoj vrsti delimične termičke obrade, namirnice postaju teže kvarljive, mekše, lakše se ljušte… Na ovaj način najčešće tretiramo povrće.
Pečenje
Pečenje je definitivno jedna od omiljenih kulinarskih tehnika, kao zdravija alternativa u odnosu na prženje. Podjednako je popularno i kod pripreme slatkih, kao i kod slanih specijaliteta. Kada je meso u pitanju, prva faza pečenja podrazumeva da se ono naglo zapeče na visokoj temperaturi. Nakon što dobije finu braon boju, temperatura pečenja se smanjuje. Na ovaj način meso će ostati meko i sočno, a ukus će mu biti bogatiji. Ukoliko želite da meso zadrži sočnost nakon pečenja, nikada ga nemojte seći dok je vrelo, već pusite da malo odstoji.
Kvalitet posuđa važan je i kod pečenja. Posude za pečenje napravljene od nekvalitetnog materijala s vremenom će se iskriviti i popucati, što će za posledicu imati neravnomerno zagrevanje i loše ispečene namirnice. Stoga birajte kvalitetne tepsije i plehove.
Osnovne tehnike pripremanja hrane – šta još treba da znate
Način na koji spremamo hranu definitivno predstavlja polaznu tačku uspešnog kuvanja. Međutim, kako biste u kuhinji bili pravi profesionalac, ne smete zanemariti ni značaj koji za tehniku kuvanja imaju kvalitetno posuđe i kuhinjski pribor, različita kuhinjska pomagala i aparati, kao i moderne radne ploče (kakve su npr. kvarcne radne ploče za kuhinju) i sl.
Sada kada ste bolje upoznali osnovne tehnike pripremanja hrane, vreme je da probudite kuvara u sebi i pronađete inspiraciju za nove specijalitete. Dok budete otrkrivali beskrajna zadovoljstva kuvanja uvežbavajući i usavršavajući osnovne kulinarske tehnike, ne zaboravite ono najvažnije – da se dobro zabavljate!
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Ljiljana Bugarin)
