Trgovina decom u regionu Zapadnog Balkana i dalje je u porastu, uprkos brojnim zakonodavnim i praktičnim merama preduzetim tokom prethodnih godina. Pandemija virusa COVID-19 dodatno je povećala ranjivost dece, usled rastuće ekonomske nesigurnosti, nezaposlenosti i ograničenja kretanja.
Ovo je naglašeno tokom prvog dana dvodnevne regionalne konferencije „Zajedničko preduzimanje mera tokom krize: Zaštita dece od trgovine i eksploatacije na Zapadnom Balkanu“, organizovane u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2022“, koja je okupila više od 130 učesnika iz
regiona i šire.
Deca na Zapadnom Balkanu žrtve su trgovine sa različitim ciljevima eksploatacije: seksualna eksploatacija, uključujući proizvodnju i distribuciju materijala seksualnog zlostavljanja dece, prinudni brak, prisilni rad, prisilno prosjačenje i prisilne kriminalne aktivnosti.
Petja Nestorova, izvršna sekretarka Konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima, podsetila je da Konvencija zahteva od država potpisnica da preduzmu posebne mere kada su u pitanju deca.
„Moramo da pojačamo naše zajedničke napore i posvetimo se strukturnim faktorima koji leže u osnovi trgovine ljudima, kao i da promovišemo trajna rešenja za decu osetljivu na trgovinu i eksploataciju. Mere protiv trgovine ljudima treba da budu integrisane u opšti sistem zaštite dece, pored socijalnih, zdravstvenih i obrazovnih usluga“, naglasila je Nestorova.
Prema podacima iz najnovijih zvaničnih izveštaja Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije (sa okupiranim područjem Kosova i Metohije), većina identifikovane dece žrtava tokom 2020. godine bile su devojčice (18 u Srbiji, 24 u Bosni i Hercegovini, 6 u Severnoj Makedoniji), ali bilo je i dečaka koji su identifikovani kao žrtve (6 u Srbiji, 7 u Bosni i Hercegovini).
U Srbiji, slučajevi seksualne eksploatacije dece su u većini (37 % u 2020. godini), dok je 21% dece iskorišćavano za radnu eksploataciju. U Bosni i Hercegovini je polovina maloletnih žrtava bila prinuđena na prosjačenje, dok je 25% njih bilo seksualno eksploatisano. Kada je u pitanju Severna Makedonija, seksualna eksploatacija (50 odsto) i prinudni brak (20 odsto) bili su među najčešćim razlozima za trgovinu decom tokom prošle godine.
Decom se trgovalo u okviru njihovih zemalja porekla, u regionu, u Evropskoj uniji i susednim zemljama.
Izveštaji Grupe eksperata Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) ističu da je stvarni broj osoba, uključujući decu, koji su žrtve trgovine ljudima verovatno veći nego što zvanični podaci pokazuju. Stvarni obim pojave je teško izmeriti zbog nevidljive i skrivene prirode trgovine ljudima i izazova povezanih sa identifikacijom žrtava.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Miljana Vuković)
