U mitrovačkom zatvoru osuđenici na posebnom zadatku – vode brigu o psima!

1
908
FOTO: dr Ana Batrićević/Institut za kriminološka istraživanja

Prosečan građanin o zatvorima i životu u njima najčešće saznaje iz američkih filmova, s najgorim kriminalcima u samicama, koji lupaju metalnim šoljama u rešetke dok kazneni upravnik prolazi i ne gledajući ih. Za prosečnog građanina neki slučaj zatvoren je onog trenutka kad je optuženik uhapšen, i vrlo retko se njegov slučaj, osim ako nije visokoprofilisan, prati kroz medije. No, čak i kad dođemo do kraja – osude – tu nije kraj. Ono što prosečni građanin ne zna jeste kako je boraviti u zatvoru. Još manje zna šta se dešava kad osuđenik iz njega izađe. Dobro, sem ako ne gleda rijaliti.

Kako postupati sa osuđenicima i osuđenicama, i ima li načina da se ova marginalizovana socijalna grupa resocijalizuje, odgovaraju stručnjaci Instituta za kriminološka istraživanja, kroz projekat Prison Life. Deo tog projekta je program resocijalizacije osuđenika kroz rad sa psima.

Terapija uz pomoć životinja nije nova: ona pomaže ljudima da se suoče s poteškoćama prilikom učenja, posttraumatskim stresnim poremećajem, depresijom, strahovima, fobijama, anksioznošću, besom… Terapeutske životinje sve češće ulaze u škole, bolnice, centre za dnevni boravak starijih osoba i dece. Od skora životinje su deo terapije i resocijalizacije osuđenika u kazneno-popravim zavodima.

Program zasnovan na resocijalizaciji osuđenih lica kroz rad s napuštenim psima primenjuje se u Kazneno popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici od 2017. godine. Na početku, program se primenjivao samo u poluotvorenom delu Zavoda, da bi, sredinom 2019. godine, sedam pasa bilo smešteno u zatvoreni deo ovog kazneno-popravnog zavoda. U zatvorenom delu osuđenici imaju veća ograničenja i zabrane, izdržavaju duže kazne, a pokazalo se da rad sa psima za njih ima poseban značaj i doprinosi da prihvate svoj položaj kad je u pitanju nedostatak slobode i velika ograničenja.

Kazneno popravni zavod u Sremskoj Mitrovici je jedan od tri u Evropi, uz Škotsku i Španiju, koji sprovodi program obuke, ali jedini koji ima i azil. Od kada se ovaj program obuke osuđenika pomoću pasa sprovodi, nema više lutalica, a sada ljudi dovode na dresuru i životinje iz okolnih mesta, nađene na ulici.

U okviru Zavoda nalazi se azil za napuštene pse sa teritorije Sremske Mitrovice, a u okviru ove ustanove zbrinuto je više od 200 pasa. – kaže rekla je dr Ana Batrićević, koja je u okviru projekta PrisonLife posetila KPZ Sremska Mitrovica i azil, sumirajući iskustvo u monografiji “Druga šansa: Rad osuđenika sa psima u KPZ Sremska Mitrovica”. – Oni borave u prostoru koji je čist, topao i prilagođen njihovim potrebama, dostupna im je veterinarska nega, a osuđenici ih hrane, čiste, kupaju, četkaju, ali i dresiraju, kako bi ih pripremili za udomljavanje. Zaposleni u Zavodu, obučeni za rad sa psima, prenose osuđenicima svoja znanja.

Uz pomoć zaposlenih, osuđenici pse uče poslušnosti, šetnji na povocu, izvršavanju komandi, a cilj je da se psi socijalizuju, kako bi postali podobni za udomljavanje. Akcija udomljavanja organizuje se periodično, na Danima otvorenih vrata, kada građani mogu da posete azil u Kazneno-popravnom zavodu.

KPZ Sremska Mitrovica jedini je zatvor čiji se azil nalazi unutar zidina. To je velika prednost jer osuđenici mogu da svakodnevno rade sa psima, umesto da ih voze ili da im dovode životinje, što je i komplikovano i skupo – kaže Ana Batrićević. – Program nije samo dobar i koristan osuđenicima, od njega koristi ima i grad, jer tako rešava problem lutalica, a od nemerljivog je značaja za pse koji socijalizacijom i obukom dobijaju drugu šansu za život van ulice.

Kroz svakodnevnu interakciju sa životinjama, osuđenici stiču prostor da rade na sebi i da ponovo razviju osećaj empatije, odgovornosti i poverenja. To potvrđuju i njihove reči, kojima opisuju da ih provođenje slobodnog vremena sa životinjama ispunjava osećajem smirenosti, da im daje pozitivnu energiju, kao i da im pomaže da se na adekvatan način suoče s neprijatnostima i konfliktnim situacijama. Zatvorenici koji rade s psima ističu i to da im njihove porodice pružaju veliku podršku da istraju u ovakvoj vrsti angažovanja, te da su ponosni na njihov rad. Neki od njih odlučili su i da udome pse s kojima su radili tokom programa, a porodica jednog od osuđenika usvojila je psa iz azila dok je on još bio na izdržavanju kazne.

Rano je u ovom trenutku govoriti o efektima programa rada osuđenika sa psima na smanjenje ponovnog vršenja krivičnih dela, budući da je kratak period njegove primene, te da se mnogi od učesnika u programu još uvek nalaze na izdržavanju kazne. Ipak, rečima zatvorenika i zaposlenih u Zavodu, primetna je pozitivna atmosfera, smirenost, smanjenje tenzije u svakodnevnoj komunikaciji između osuđenika, kao i između osuđenika i čuvara – kaže Batričević.- I jedni i drugi za nove odnose i osećanja zahvaljuju prisustvu pasa i svakodnevnom radu sa njima, uzajamnoj ljubavi i saosećanju, koje interakcija sa životinjama budi kod svakog čoveka.

Naravno, na odgovor na pitanje da li je i u kolikoj meri ovaj program resocijalizacije osuđenih lica delotvoran u pogledu suzbijanja povrata, moraćemo da sačekamo nekoliko godina, pa čak i decenija. No, ono što u ovom trenutku znamo jeste da druženje sa psima pozitivno utiče na zatvorenike, životinje i društvo uopšte, zbog čega će se ovaj projekat implementirati i u drugim ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u Srbiji.

OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO

(Ivana Radoičić)

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here