Uloga MLAĐANA DINKIĆA u pljački “Matroza”: Zašto je PONOS MITROVICE morao da bude uništen!

1
4197

Fabrika za prozvodnju i preradu celuloze i proizvodnju novinske hartije „Matroz“ iz Sremske Mitrovice, bila je nekad najveća fabrika te vrste na Balkanu. U svojim najboljim danima zapošljavala je blizu 4000 radnika i decenijama je važila za jedan od simbola grada.

Njeno lagano propadanje počinje sa uvođenjem sankcija od strane međunarodne zajednice 1992. godine, a nagla propast nastaje nakon Petooktobarskih promena.

Za katolički Božić 2006. godine radnici su, putem medija, obavešteni da je Fabrika papira „Matroz“ prodata Austrijancima za simboličnih 100.000 EUR, i to iz trećeg pokušaja, što je preostalim radnicima ulivalo kakvu-takvu nadu da će ipak doći do oporavka fabrike.

Agencija za privatizaciju Srbije prihvatila je, tom prilikom, ponudu austrijskog konzorcijuma „Pulp Mill Holding GMBH“ od 100.000 EUR, uz obavezu kupca da u naredne dve godine u pokretanje proizvodnje celuloze uloži dodatnih 30 mil EUR i da ne otpusti ni jednog od preostalih 1.100 radnika u narednih godinu dana.

Tadašnji mediji mediji su se utrkivali u hvalospevima republičkoj Vladi Vojislava Koštunice i njegovom ministru Mlađanu Dinkiću zbog uspešno obavljenog posla radujući se, unapred, pokretanju proizvodnje i vaskrsavanju ponosa papirne industrije. Ta avantura, danas znamo, završena je naredne jeseni tako što je “Matroz” otišao u stečaj, a preostali radnici završili na evidenciji nezaposlenih.

Uvođenjem fabrike papira “Matroz” u stečaj 2007. godine, ogromni kapital ove firme, oličen, ne samo u zemljištu, već i u halama i mašinama za proizvodnju dospeo je u ruke Mlađana Dinkića i ljudi iz njegovog “privrednog klana”.

Već u jesen 2009. govine u štampi je izašla vest da je Mlađan Dinkić potpisao sa

Kompanijom Industricum sporazum o kupovini javnog preduzeća „Matroz“ u stečaju za 2,86 miliona evra. Taj sporazum, po ministrovim rečima, predviđao je i investiciju od 75 miliona evra za izgradnju nove fabrike za reciklažu aluminijuma, koja će u prvoj fazi uposliti 250 radnika, dok će u pratećim delatnostima indirektno biti zaposleno još oko 2.500 ljudi.

Kompletiranje i rad u punom kapacitetu najavljen je za 2012. godinu!

Sada je jasno da je sve to bila šarena laža za široke narodne mase, kako bi se, pod njenim plaštom, izvršila ogromna pljačka Matroza. Jedino što se promenilo u međuvremenu je činjenica da preduzeće pod imenom Industricum više i ne postoji u evidenciji Agencije za privredne registre. Oni su, iz samo njima znanih razloga, promenili ime u ISTEP d.o.o.

Istep je registrovan kao firma koja predstavlja industrijski, naučni, tehnološki i park za zaštitu životne sredine, a adresa joj je u ulici Vladimira Popovića 6/506, Beograd.

Sudeći po tadašnjim izveštajima iz APR-a, radilo se o firmi koja na računu imala oko 12 hiljada evra i 3 do 5 zaposlenih. Takođe se videlo i da je njen novčani kapital bio oko 200 evra. Postavlja se pitanje kako je tadašnji ministar Dinkić dozvolio da firma koja na računu ima 200 evra kupi “Matroz”, pri čemu je, pri kupovini, na garanciju tipa “majke mi” obećala da će platiti ukupno 2,86 miliona evra. Ili je ministar bio beskonačno glup, ili je i sam učestvovao u ovoj kupoprodaji znajući da novac nikad neće biti isplaćen.

U međuvremenu je iz Matroza izvučena sva pokretna imovina i prodata u staro gvožđe, a nezvanični podaci ukazuju da se stečena dobit iz te prodaje meri u milionima evra.

Pored toga, na Singapurskoj berzi, nalazi se i ponuda iste firme (Matrozovog kupca koje se prvobitno zvao Industricum, a posle toga Istep) u kojoj se za prodaju 40 ari zemljišta na kome se najveća mitrovačka fabrika nalazi nudi za 40 miliona evra.

Za svu tu pljačku, koja iznosi između 40 i 50 miliona evra najodgovorniji je Mlađan Dinkić i njegovo društvo iz preduzeća Istep koji nisu isplatili ni ugovorenih 2,86 miliona evra za prvobitnu kupovinu, a već su izvukli nekoliko puta veću vrednost na ime mašina, alata i druge pokretne imovine. Pored toga, kako je već navedeno, pljačku nameravaju da dovrše i prodajom Matrozovog zemljišta.

S tim u vezi, sledeći trag u Agenciji za privredne registre, može se videti da je zakonski zastupnik Istepa (bivšeg Industricuma) izvesni Dragiša Antić (mat. broj: 1507959710490), na funkciji direktora.

Da je zainteresovano da radi posao za koji je plaćeno, Javno Tužilaštvo, kao nadležan državni organ, od pomenutog Antića lako bi moglo dobiti odgovore na mnoga pitanja u vezi sa pljačkom “Matroza”, ukoliko i njemu nije ukradena lična karta i identitet kao Andreju Vučiću.

Tim potezom, Tužilaštvo bi pokrenulo i proceduru da se ova kupoprodaja stopira i vrati na početak, odnosno da se procesuiraju svi koji su učestvovali u ovoj bezobzirnoj pljački, počevši od Mlađana Dinkića, pa nadalje.

(Milan Milivojević)

1 COMMENT

  1. E moj druže da se ja pitam sve žive lopuže/ bez razlike koliko godina imaju i kad su pokrali/ po kratkom postupku bi poslao u bratski nam Sibir i to samo u gaćama.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here