Da nije bilo epidemije korona virusa predstavnici američke ambasade ostvarili bi nameru da, u saradnju sa mitrovačkim Zavodom za zaštitu spomenika kulture, organizuju posete turista Carskoj palati i drugim antičkim lokalitetima u gradu.
Time bi se krenulo tragom arheološke ekipe sa Denison univerziteta, koja je, zajedno sa Arheološkim institutom iz Beograda, istraživala antički Sirmijum od 1968. do 1973. godine. Za tih pet godina iskopavanja uspostavljena je slika Sirmijuma, jedne od četiri prestonice Rimskog carstva, i njegovih samo delimično otkrivenih atrakcija.
Istraživanja su omogućila čak i neupućenim Mitrovčanima da objasne sebi poreklo „doline“ u centralnom delu Sremske Mitrovice. Nađeno je da „dolinu“, u koju se smestilo nekoliko današnjih ulica, u stvari, „grade“ tribine grandioznog hipodroma pod zemljom. Idealna rekonstrukcija staze hipodroma, preseci njegovih zidova, tribina i drugog – potvrdili su da je sirmijumski kasnocarski hipodrom bio kopija drugih carskih hipodroma nekadašnje globalne sile.
Koristeći tipološke norme projektovanja i izgradnje carskih hipodroma, arheolog dr Miroslav Jeremić bez većih problema uspeo je da „vidi“ i kasnocarski hipodrom Sirmijuma.
– Hipodrom je građen između 316. i 324. godine, na podsticaj Licinija i Konstantina Velikog. Bio je dug 450, a širok više od stotinu metara. Imao je eliptično trkalište, ogromno gledalište nošeno svodovima preko dvesta prostorija, koje nisu imale drugu namenu – otkrio je svojevremeno Jeremić za „Politiku“. – Hipodrom je svoju funkciju velikog cirkusa izgubio u poslednjim decenijama četvrtog veka, kada su presahli finansijski izvori za njegovo skupo održavanje. U srednjem veku, hipodrom je bio neiscrpni izvor građevinskog materijala, dok ga zemlja nije prekrila, obrazujući današnju „dolinu“ u centralnom delu Sremske Mitrovice.
Poznati mitrovački arheolog dr Petar Milošević, koji je ceo svoj radni vek proveo na istraživanju Sirmijuma, umro je 2002. govoreći i pišući do svog poslednjeg časa da će jednog dana hipodrom biti otkopan i stavljen u funkciju. Jeremić, ipak, nije siguran koliko je ova smela ideja ostvariva.
Američkom timu arheologa posrećilo se da bude u Sremskoj Mitrovici u vreme otkrića 33 rimska zlatnika, od kojih su četiri proglašena „najskupljim“ zlatnicima na planeti, s obzirom na to da takvi nigde više ne postoje. To otkriće uzdrmalo je svet, baš kao i otkriće zlatnog avarskog pojasa 1992. godine. Čudo se dogodilo „baksuznog“ 13. jula 1972. godine prilikom kopanja temelja i suterena robne kuće „Mitrovčanka“. Raspust je bio, pa je i gimnazijalac Zlatenko Kuzminac lopatom i krampom zarađivao džeparac na dubini od oko šest metara. Pijukom je zakačio nekakav zamotuljak, sličan ugljenisanoj koži.
– Tada nisam imao nikakvu predstavu o tome šta sam iskopao. Video sam samo da sam pronašao blago od 33 zlatnika, ali nisam ni slutio da su među njima četiri zlatnika vrednija od ostalih 29, vrednija od cele Sremske Mitrovice, samo zbog toga što je na njima lik Konstantina Velikog i što takvih nema nigde u svetu, ni u jednom muzeju, ni u jednoj kolekciji – kaže Kuzminac.
Mnogi naučnici su u knjigama i nebrojenim člancima tvrdili da je Zlatenkovo otkriće jedno od najvažnijih u svetskoj arheologiji, i pored toga što je na teritoriji Rimskog carstva pre ovog slučaja otkriveno dva puta po 33 zlatnika. Kakvog li slučaja, zlatnike zazidane 316. godine otkriva – niko drugi do Zlatenko! Zlato je čekalo baš Zlatenka čitavih 1656 godina.
U epicentru ove zlatne groznice tada se našao i prebogati američki kolekcionar, izvesni Pegan, koji je došao u Mitrovicu i ponudio ogromne svote, čak više od 100 miliona dolara za četiri zlatnika. Predlagao je i drugu varijantu: da jezgro Sremske Mitrovice premesti na novu lokaciju, a sadašnji uži i širi centar da pretvori u veliko arheološko tragalište i, potom, u turističku atrakciju!
Ništa od toga nije bilo prihvaćeno, niti je moglo po našem zakonu o zaštiti kulturnog blaga.
Poslednjih decenija, arheolozi su shvatili da ovo podneblje nije naklonjeno ideji o panonskoj Pompeji pod vedrim nebom. Arheolog Zorka Pejović kaže nam da, zbog velikih temperaturnih razlika, dolazi do pucanja kamena i opeka s malterom, pa je vidljivo stalno propadanje otkrivenih objekata. Naložila je čak i zatrpavanje nekih lokaliteta kojima je pod zemljom „udobno“ tokom 17 poslednjih vekova.
Naravno, četiri najskuplja zlatnika na svetu biće i dalje čuvana na tajnom i bezbednom mestu, a u palati – kripti od 2.500 kvadratnih metara biće izložene verne kopije, koje se na pogled ne razlikuju od originala. I nemerljivo vredni zlatni avarski pojas je predstavljen replikom.
Ali, u palati-kripti nalazi se i mnoštvo originalnih unikatnih eksponata. Među njima i mozaici iz carskih odaja, po lepoti i veličini jedinstveni u svetu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(D. Dragičević/M. Milivojević)
Onda Mitrovčani pola iskopina potpuno unište odnosno uklone i na istom mestu naprave drvene tribine za priredbe, a drugu polovinu iskopina isto poruše i ponovo zidaju i kažu eto to su stare iskopine. Strašno !!!
I meni je to strašno pa se uvek prekrstim kad prolazim pored tih nazovi „iskopina“. Samo se pitam hoće li ikada neko odgovarati za taj varvarski čin nad onim prelepim iskopinama gde se lepo mogla videti i podzemna kanalizacija još pre 2.000 godina. I onda sve to unište.