Postoje neke stvari koje moraju da se pamte, da se nikada više ne ponove. Zašto govorimo ponovo o ovoj temi? Jednostavno mi Srbi u Sremu vrlo lako zaboravljamo, olako opraštamo. Dozvoljavamo da olako budemo zavedeni lepršavim imenima i frazama. Isto tako su i naš i preci živeli. Često se zaboravio da je među generalima u NDH bili i Srba, broj nije precizno utvrđen, ali govori se o 13 do 21 lica, pre svega zbog špekulacija o poreklu.
Svi oni poneseni privilegijama i titulama,stali su uz ubice i uništitelje svega srpskoga. Jedan od njih general Plavšić bio je u Sremskoj Mitrovici, a sin mu je posle rata ovde osuđen za učestvovanje u zločinima nad Srbima.
Pratimo političku scenu i lokalne izbore u Sremu, Vojvodini, celoj Srbiji…
Vidimo lokalne liste, vidimo liste koje obećavaju promene, sve nas to podseća na haotičnu političku scenu pre Drugog svetskog rata, a videli smo da su tokom njega isplivali ekstremi. Vidimo kamuflirane liste iza kojih stoje pojedinci ili interesne grupe. Zbog toga, dragi Sremci i svi ostali, zapamtite – neke politike se ne menjaju od izbora do izbora, one traju dugo godina pa i vekova unazad. Jedan od razloga što se dotičemo teških i bolnih tema jeste izvlačenje pouka da se ovako gnusno zlo ne ponovi. Uvek nas sadašnjost okreće traženju pouka iz prošlosti.
Ono sto se malo zna o tim nesrećnim vremenima je da Predsedništvo koje je postavio Ante Pavelić imalo pet članova, a jedan od njih bio je Srbin – dr Savo Besarović, predratni advokat, kolega sa studija i lični Pavelićev prijatelj. Sredinom rata Besarović je postao ministar u NDH, a posle rata su ga streljali pripadnici partizanske vojske.
Nekako se ispostavilo da ti kvazi-intelektualci u zanosu produženja i održanja svojih titula bez obraza su izdali svoj narod, kao što i danas možemo uzeti primere politički zavrzlama sa lokalnog polja pa na gore. Najbolji primer toga je ono što se dešava danas u Crnoj Gori ili pak kvazi-intelektualna elita, „druga Srbija“ koja nam se pojavljuje u Sremu i Srbiji.
Ovo je tekst posvećen očuvanju kolektivnog sećanja, na najstrašnije dane istorije srpskog naroda u Sremu. Na stvari koje moraju da se pamte, da se nikada više ne ponove. Posle Aprilskog rata 1941.godine, rasparčana je Kraljevina Jugoslavija. Srem je jedini deo današnje Srbije, koji je tada pripao kvislinškoj tvorevini Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
NDH je formirana pod rukovodstvom u Kraljevini Jugoslaviji zabranjenog Ustaškog pokreta, Ante Pavelića. Na scenu je stupilo pravilo: trećinu Srba proterati, trećinu Srba pokrstiti, trećinu pobiti. Većinsko srpsko stanovništvo Srema se sa manjinskim Jevrejima i Romima, praktično se našlo na listi za odstrel.
Treba reći naravno da su ubijani i ljudi i drugih nacija, ali ukoliko se usprotive ustaškom režimu instaliranom od strane nemačkog rajha. Za Srbe, Jevreje i Rome samo etničko poreklo je bilo dovoljno za smrtnu kaznu.
Tih dana je i Sremska Mitrovica postala stratište srpskog naroda. Streljanja na Pravoslavnom groblju, od kojih je najveće ono sa kraja leta 1942.godine, tokom vojne akcije Bader, ostavljaju strašno upozorenje na crne dane naše prošlosti. Sremska Mitrovica i danas ima spomen groblje sa humkama pobijenih, da nas podseća na te dane. Pored ovih streljanja u gradu imali smo i pokolj u crkvi u selu Ležimiru, rušenje sinagoge u Sremskoj Mitrovici, rušenje manastira, silovanje monahinja u manastiru Kuveždin kod Divoša.
Najpoznatiji zločinac u Sremskoj Mitrovici bio je Viktor Tomić(1907-1947), koji je i rukovodio akcijama ustaša 1942. godine. Tokom ovih događaja stradao je Sava Šumanović, srpski slikar iz Šida. Tu je streljan i profesor dr. Milenko Simonović, profesor gimnazije, koji je bio učitelj dece Kralja Nikole Petrovića, a i autor dnevnika srpskog dobrovoljca, koji je nastao tokom njegovog povlačenja preko Albanije.
Prvi udar očigledno je primila lokalna srpska elita, kao i svi ugledniji i sposobniji ljudi.
Pored zločina nad Srbima, vršeno je naseljavanje prostora Srema iz ruralnih krajeva zapadne Hercegovine i srednje Bosne, radi promene strukture stanovništva ovog prostora.
Mnogi Srbi spas su tražili u bekstvu preko Save, gde je od njih formirana Sremska brigada JVuO, u samom Sremu formirani su i dva partizanska odreda Fruškogorski i Podunavski, kao i veliki broj gerilskih grupa u šumama oko Bosuta, a i na Fruškoj gori, kasnije su i one mobilisane u Narodno-oslobodilačku vojsku Jugoslavije.
Kasnije je pobunom vojnika iz Srema sprečeno da Srem u novoj socijalističkoj Jugoslaviji pripadne Hrvatskoj, te je ipak odlučeno da Baranja bude u Hrvatskoj, a Srem u Srbiji. Događaji iz Drugog svetskog rata i tragedija Srba u celini, na prostoru Srema, tragedija Roma, nestanak Jevreja, kao i stradanja časnih ljudi koji su ih podržali, nas obavezuju na istorijsko pamćenje i poštovanje sopstvenih žrtava.
Ko ne poštuje nevine žrtve, nema ni budućnost kao narod. Zaborav i guranje pod tepih dešavanja iz Drugog svetskog rata, doveli su do krvavog raspada SFRJ i novih tragedija na kraju 20.veka. Nadamo se da destruktivna ideologija, koja je bila u NDH i nacističkoj Nemačkoj, nikada više neće doći na vlast nigde u svetu.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
( B.Đ. i S. I. )
