Veštačka inteligencija postala je deo svakodnevice, od pretraživanja informacija i obrađivanja podataka do pomoći u donošenju odluka. Njena brzina i dostupnost stvaraju utisak da uvek daje tačne i proverene odgovore. Međutim, iako deluje pouzdano, veštačka inteligencija je daleko od nepogrešive.
Sistemi veštačke inteligencije rade tako što prepoznaju obrasce u velikim količinama podataka. Oni ne razumeju značenje informacija, niti umeju da razlikuju istinu od greške. Zbog toga mogu da ponude odgovor koji zvuči uverljivo, ali je zapravo netačan, zastareo ili potpuno izmišljen. U praksi to znači da korisnik često ne zna da je pogrešno informisan sve dok posledice već ne nastanu.
Problem postaje ozbiljan kada se veštačkoj inteligenciji veruje u situacijama koje utiču na svakodnevni život. Netačan savet o zdravlju, loša finansijska preporuka ili pogrešno tumačenje bilo koje važne teme mogu čoveka usmeriti ka pogrešnoj odluci. Mašina ne prepoznaje sopstvenu grešku, ne preuzima odgovornost i ne oseća posledice. Ona nastavlja da daje odgovore istim tonom sigurnosti.
Zato je važno zadržati ličnu procenu i kritičko razmišljanje. Tehnologija može biti veoma korisna, ali ne sme da zameni ljudski sud. Svaku informaciju koju dobijemo potrebno je proveriti iz više izvora, posebno kada utiče na važne odluke. Brzina dobijanja odgovora ne znači da je taj odgovor i tačan.
Veštačka inteligencija može znatno olakšati svakodnevne zadatke, ali samo ako je koristimo svesno i pažljivo. Najbolji rezultati postižu se kada se njena snaga spoji sa ljudskim iskustvom, logikom i proverom informacija. Ljudski razum ostaje najvažnija zaštita od pogrešnih zaključaka.
Zoran Hardi
Cybersecurity Specialist │ AI Threat Analyst
B.Eng. in Information Technology
