Zaboravni Prodanović: KAKO SUDIŠ, TAKO ĆE TI SE SUDITI

Kako saznajemo, sredinom prošle sedmice, samozvani opozicioni lider sa pet procenata podrške biračkog tela Aleksandar Prodanović, uputio je otvoreno pismo javnom tužiocu i načelniku Policije, u kojem izražava zabrinutost što su počinioci noćne pucnjave na njegovu kuću, izvršene početkom juna, još uvek nepoznati.

Uporedo s tim, i dalje se prepričava Prodanovićeva neuspela (da ne kažemo – smešna) monodrama sa govornice lokalne gradske skupštine u kojoj je malo zapomagao zbog pomenute pucnjave, a malo se i hrabrio pretnjom onome koji je to počinio.

Usput je iskoristio priliku i da se pohvali kako mu je devojka ostala u drugom stanju, ali i da bi se svašta desilo onome ko bi ozledio tu njegovu trudnu izabranicu – ženu – devojku (Zaokružiti tačan odgovor!).

Kao da drugi nisu u stanju da zaštite svoje žene!?

Dok je to izgovarao, uz put je ispuštao i neke čudne zvukove – koji su nekima ličili na smeh, a drugima na škrgut zuba –  na delu pokazujući prisutnim odbornicima i ostaloj javnosti kako on ume, istovremeno, na usta i da govori i da prdi.

Naravno, Prodanoviću je sva istorija šenlučenja počela 2012. godine kada je njegova partija odletela s vlasti, a pre toga je, po njemu, tekao med i mleko. Ne ulazeći u ispitivanje ko je oštetio Prodanovićevu fasadu na kući, na kraju – to je posao policije, prisećamo se i nekih događaja iz vremena kada je on vedrio i oblačio gradom.

U jesen 2000. godine, bio je među kolovođama one razularene rulje koja je nameravala da upadne u zgradu SPS-a i od nje napravi isto što je, par meseci pre, napravljeno od Narodne Skupštine. U ime demokratskih promena i evropskih vrednosti, naravno. Ideja je bila da se socijalisti izbace (što i nije bio tako loš predlog!) i da se u zgradu ubace tadašnji mitrovački  vladari iz DOS-a.

Naravno, vremenom bi najveći mitrovački lopovi tu zgradu preveli na sebe na isti način na koji je Vasilije Radosavljević preuzeo državni plac u centru grada, o čemu smo već pisali.

Samo zahvaljujući kuraži Ilije Jakovljevića, koji se spremio i na oružani otpor, socijalisti su sačuvali zgradu. Milan Latković, Ilija Milinović, Tomislav Ožegović i ostali današnji rukovodioci SPS-a su te večeri bili sakriveni u mišjim rupama

Nakon toga, svoju privrženost pravnoj državi, Prodanović je pokazao i 2003. godine, u toku akcije „Sablja“ kada se javno, na televiziji, hvalio zbog rušenja dela privatnog poseda preduzetnika Slavka Popovića, kao i za stavljanje istog u pritvor zbog čega je, kasnije, država Srbija Popoviću morala da plati odštetu.

I kada je reč o nekim kritičarima Prodanovićeve strahovlade u Mitrovici u perodu 2000. – 2004. godine (možda jedinim koji su se usudili da ga javno kritikuju), njima je pretio kako će im, pritiskajući ih sudskim tužbama, oduzeti kuće i stanove. Reč je o aktivisti tadašnjeg mitrovačkog Otpora Slaviši Stojanoviću, ali i o autoru ovog teksta.

I iz ovih procesa je, na kraju, izvukao deblji kraj, kao što mu se desilo i sa strankom, i sa poverenjem građana, i svemu ostalom gorenavedenom čega se dohvatio.

Iz svega bi se, na kraju, moglo zaključiti da je Prodanovićeva izjava kako je sve počelo 2012. godine ili produkt njegove zaboravnosti ili čist bezobrazluk i da joj više priliči biblijska opaska: „kako sudiš, tako će ti se suditi“.

(Milan Milivojević)