Često na psihoterapiji srećem ljude koji se žale na problem hronično pogrešnog izbora partnera i veze koje po nekom šablonu obavezno završavaju krahom uz veće ili manje trzavice.
Ovaj problem nije rezervisan za ženski ili muški pol, već se nekako čini da je deo ličnog i individualnog obrasca svakog pojedinca. Dešava se da se nakon više neuspelih pokusaja, ovaj problem počne tumačiti kroz prizmu lične pogrešnosti sa obavezno prisutnim osećanjem krivice i griže savesti. Ono što potencijalno i stvara možda najveći deo problema je to što kroz ova samoosećanja, ljudi pocinju da se mire sa postojećim stanjem stvari i tako često sebe celoživotno osuđuju na te pogrešne i loše izbore.
Uzroci ovih loših izbora su mnogobrojni. Deo njih dolazi od idealističke slike o savršenom partneru koji će ispuniti sva očekivanja i biti oličenje svih vrednosti u životu onoga ko pomenuti izbor vrši.
Međutim, ono što je najčešća posledica tih „crno-belih“ iluzija je zaboravljanje da u realnom životu postoje i sive nijanse u čijem pojasu se nalazi velika većina potencijalno dostupnih partnera koji pored svih poželjnih vrlina i vrednosti poseduju i onu manje sjajnu stranu svoje ličnosti.
I baš te realne i manje cenjene osobine potencijalnog partnera zapravo stvaraju osećaj pogrešnog izbora i ponovne greške jer kao i one poželjne, i one odredjuju odnos i kreiraju ga u odredjenom smeru. Kada osoba osvesti i shvati da u čitavoj priči loših izbora je nepromenjen jedino onaj koji bira, tj. uvek se radi o istoj osobi, a smenjuju se oni koji su predmet istog, ona tu može zastati i zapitati se koji je osnovni motiv kojim se biraju ti neodgovarajući partneri jer koliko god delovalo nelogično i neopravdano, odredjena psihološka dobit uvek postoji.
U velikom broju slučajeva to može biti nespremnost za preuzimanje odraslih odgovornosti i rada na izgradnji i unapredjenju odnosa jer ta infantitlna pozicija žrtve može obezbediti i dugoročnu naklonost i sažaljenje okoline onoga ko je loše birao. Samosažaljenje koje osoba dobija kroz ovakav odnos okoline za nju već može biti dovoljno dobar razog za hronično loše izbore. Pored ovog motiva poriv za lošim izborima može dolaziti i iz pogrešne i omalovažavajuće slike o sebi i svojim osobinama, pa tako svi oni sa nedostatkom samopoštovanja i brige za sebe, često će smatrati da bolje i ne zaslužuju, te tako kroz odnose pune omalovažavanja sebi dokazivati tačnost pomenute hipoteze.
Sa duge strane, osećaj da uvek pogrešno izabere može biti i rezultat naglašene potrebe za promenom i prilagođavanjem partnera ličnim očekivanjima i afinitetima što posledično može rezultirati neuspehom, budući da se uglavnom radi o već formiranim ličnostima koje se mogu menjati samo uz lični pristanak i rad na sebi. Želju za promenom partnera najčešće imaju oni visokog samovrednovanja i želje za upravljanjem kako svojim, tako i tuđim životima.
O kakvom god uzroku da se radi, ono što je važan preduslov za izlazak iz začaranog kruga loših partnerskih izbora je osvešćivanje udela lične odgovornosti u čitavoj priči i promena obrazaca mišljenja koji do takvih izbora i dovode. Najčešće oslobadjanje od ličnih iskrivljenja otvara široku sliku o izborima koji su produktivni za onoga koji ih vrši, koji doprinose razvoju ličnih potencijala, te popravljaju i leče veliki broj ličnih neproživljenih trauma i loših tretmana.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
Jelena Dragičević Berat,
TA psihoterapeut
Kontakt: savetpsihologa@gmail.com
kontakt telefon: 065 3030120
