„Država se uopšte ne pita gde im je nestala žena rođena u Inđiji pre pedeset godina, ja sam fizički tu ali sam pravno nevidljiva“- objašnjava Meštanka Inđije T. M. koja je spletom okolnosti izgubila porodični stan u sudskom sporu i postala osoba bez adrese.
Kako piše In medija, u borbi za ostvarivanje prava da dobije lična dokumenta T. M. unazad par godina pokušava da dobije adresu stanovanja kako bi izvadila ličnu kartu, a zatim ostvarila sva ostala prava koja joj pripadaju. Međutim, za dodelu adrese stanovanja licima bez adrese nije nadležan državni aparat, potvrdio je Centar za socijalni rad Dunav i Odeljenje besplatne pravne pomoći Opštine Inđija.
Sa oba stanovišta, da bi lice moglo da dobije ličnu kartu prva i osnovna stvar je da ima mesto prebivališta.
–Da bi ostvarili socijalnu pomoć, imali ličnu kartu, mogućnost zdravstvene pomoći i na kraju krajeva da bi mogli da glasaju osobe bez adrese moraju da budu prijavljeni makar fiktivno na neku adresu. – kaže direktorka Centra za socijalni rad Željka Godić-Avramović.
Ona ističe da mogućnost učešća Centra, u smislu adrese na koju bi bili prijavljeni, nije moguća za punoletne građane. Prijavu na adresu Centra u ovom trenutku imaju četiri maloletne osobe koje su pod socijalnom zaštitom države, a bez adrese su. Mogućnost prijave punoletnih osoba je isključena zbog niza potencijalnih problema. Godić Avramović takođe ističe da Inđija nema svratište ili prihvatilište za takve osobe na čiju adresu bi eventualno oni bili prijavljeni.
–Sama procedura prijave osobe na adresu Centra kao adresu stanovanja je komplikovana, sama zgrada i zemljište na kojoj se ona nalazi ne pripadaju nama nego lokalnoj samoupravi. Samim tim to nije ni vlasništvo opštine nego države, te je jako komplikovana procedura prijavljivanja. Punoletna lica imaju dodatnu pravnu kočnicu, ukoliko bi napravili bilo koji oblik kršenja zakona odgovarao bi Centar za socijalni rad kao „adresa stanovanja“. Mi ne možemo da vodimo računa gde se ti ljudi kreću i šta rade, to nužno ne znači da su oni potencijalni izvršioci krivičnih dela. – objašnjava Godić Avrić.
T.M kaže da već par godina, od kada je u sudskom sporu izgubila porodičnu kuću, pokušava da ostvari svoja prava. Lična karta, zdravstveno osiguranje, zaposlenje, ostvarivanje socijalne pomoći, putovanje i na kraju glasanje sve su to prava koja su joj onemogućena iz razloga jer nema adresu stanovanja.
–Rođena sam u Inđiji, odrastala, školovala se, rađala, radila i glasala do ove godine. Ove godine nisam dobila poziv za glasanje gde mi je pored svega uskraćeno pravo izražavanja izborne volje. Ja sam za svoju državu pravno nevidljiva, nepostojeća. Ja sam sa 50 godina nestala sa evidencije ove države, a nisam umrla, i niko se ne pita gde sam.
Ona objašnjava da nema bliže i dalje porodice koj bi joj fiktivno dala mogućnost da bude prijavljena na adresu, ne želi da moli ljude da je prijavljuju na adrese na kojima ona ne živi.
–Dovoljno sam degradirana i očekujem da država nađe neko rešenje za ovakve pojave. Moja država je mene pustila niz vodu, gledam kako se ljudi žale da pozive za glasanje dobijaju pokojnici koje sistem još uvek prepoznaje kao glasače. Mene živu i zdravu, ne vide. Ne trebam im. – kaže ona.
Da bi glasala ona je pokušala da nađe način kako da ostvari svoje pravo u opštine Inđija.
– Prvo sam zvala biračku komisiju, oni su rekli da nisu za to zaduženi i da se obratim centrali i da trazim odeljenje koje vodi birački spisak. Kako se niko nije javljao na telefon otišla sam u šalter salu gde mi je rečeno da nemam adresu i da verovatno treba da idem u policiju. Pitala sam da li možda može da mi pomogne činovnik u besplatnoj pravnoj pomoći u Opštini, na šta mi je odgovoreno potvrdno.
Odlaskom u pravnu pomoć saznaje da oni nisu nadležni za te procedure te je i iz tog sektora upućena na Policijsku stanicu u Inđiji.
-Najviše me je pogodila rečenica “a zašto je vama toliko važno da glasate” koju mi je uputila činovnica iz besplatne pravne pomoći. Rekla sam da želim da budem sigurna da mog glas neće biti zloupotrebljen a odgovor je bio ako me nema u biračkom spisku, nema glasa, nema zloupotrebe.
Pored T. M. i ljudi koji dolaze u Inđiju, doseljavaju se i rade imaju niz problema kada je u pitanju mesto boravka odnosno promena prebivališta. Niko na sebe ne želi da preuzima odgovornost prijavljivanja na adresu. To jeste problem sistema, koji je na žalost nerešiv za sada. Ipak, Grad Beograd je, sa druge strane, tokom 2022. godine na gradskoj sednici usvojio dopunu Odluke o pravima i uslugama socijalne zaštite kako bi beskućnicima bila obezbeđena lična dokumenta neophodna za utvrđivanje njihovog identiteta.
Možda je to put za rešavanje ovakvih problema, jer ovo pitanje je dugo na marginama, gotovo da se nije prepoznavalo kao problem, iako su lična dokumenta osnovna pretpostavka za ostvarivanje drugih prava.
OVDE MOŽETE SLUŠATI SMART RADIO
(Verica Marinčić)
