Po povratku s posla, 57-godišnju S.C. na ulici ujeo pas lutalica. U Službi hitne medicinske pomoći u mitrovačkom Domu zdravlja, odbili da joj pomognu.
Sudeći po sve češćim primerima u kojima odnos ljudi u belim mantilima prema građanima ukazuje da je Hipokratova zakletva samo mrtvo slovo na papiru, postavlja se pitanje da li je naš zdravstveni sistem, ovakav kakav je, uopšte u službi onih koji ga izdržavaju od svojih, i onako, mizernih plata.
Naime, 57-godišnju S. C. koja se vraćala s posla, protekle sedmice je na ulici napao čopor pasa od kojih je jedan i ujeo. Sa okrvavljenom nogom i odećom, dolazi u Službu Hitne pomoći kako bi joj se očistila rana i ukazala prva pomoć.
Sestra koja se zatekla u tom trenutku u hodniku, nonšalantno je obaveštava da mora da se javi SVOM LEKARU i nezainteresovano odlazi!
Iako je S. C. molila da joj se barem očisti rana koja je još krvarila i previje noga, njene molbe nisu urodile plodom. Štaviše, jedini odgovor kojeg su je udostojila prisutna lica u belim mantilima glasio je: „Javite se svom lekaru!“
S.C., revoltirana, sa okrvavljenom nogom nastavlja svoje putešestvije do prve zdravstvene ambulante (a koja nije njena matična, gde joj je izabrani lekar) i tamo dobija isti odgovor: „Javite se u VAŠU zdravstvenu ambulantu izabranom lekaru.“
Na kraju, već premorena, posle odrađene smene u preduzeću i hodanja preko pola grada, S. C. dolazi do zdravstvene ambulante gde ordinira njen IZABRANI lekar, a koja je, sticajem okolnosti, najdalje od mesta gde se događaj desio. Naravno, ni tu nije kraj ignorantskom odnosu lica u belim mantilima prema OČIGLEDNO povređenoj sugrađanki.
Jer, desilo se da je njen izabrani lekar završio smenu i sestre, po njihovim rečima, mogu samo da joj previju i očiste ranu. Ni jedan drugi od prisutnih doktora nije se udostojio da odvoji koji minut svog vremena ne bi li joj pregledao ranu i dao terapiju.
Posle svega, nameću se, s pravom, pitanja :
Ako smo došli do toga da je službenicima u belim mantilima važnije od toga ko je izabrani lekar, a ne Hipokratova zakletva, jesmo li kao društvo dotakli samo dno? Kad je u medicinskim radnicima umrlo osećanje obaveze da se pomogne ljudskom biću?
Ovog puta nećemo ulaziti u problem pasa lutalica, da se ne potresaju zaštitnice životinja.
(Milan Milivojević)
Psi su okupirali grad. Danas sam išao u opštinu i od kerova se nije moglo priči a da se ne zložite opasnosti da će vas ujesti neki od množine pasa – jedni trče za vozilima koja zastaju i kreću kod pešačkih zastoja a drugi laju na prolaznike i uopšte se ne plaše ako prolaznik vikne na njih – šta više odma se počnu približavati uz pokazivanje zuba. Da li su se to i šinteri uplašili pa ih nema nigde kao ni inspekcije koja bi ipak morala da reši ovaj problem.
Dok ne izujedaju nečije dete kao u Novom Sadu neki dan, niko neće reagovati.
U Novom Sadu dete je izujedao VLASNICKI PAS,tako da ne lupetaj gluposti