Dobro došli na Sremskomitrovački portal
logo


Na teritoriji Srema i Mačve zabodene su cevi  u poslednji sloj  podzemnih voda vrhunskog kvaliteta. Baseni se troše za desetak godina, a obnavljaju  za tri veka.

Pre nekoliko godina građane Sremske Mitrovice obradovala je česma kod Doma vojske, a nešto ranije prelepa česma kod  Male crkve,  sa snažnim mlazom žive vode  sa velike dubine. Mlaz obe česme „prigušen”  je koliko su graditelji mogli da ga „priguše”.  Nešto pre toga građane je obradovalo oživljavanje presahle žive česme na gradskoj pijaci. Pošto se voda na bušotini bila izgubila, izbušen je novi bunar do dubine od 300 metara i usmeren ka česmi. Česma je, međutim, ponovo presahla. Izbušene su i obilne česme po svim mesnim zajednicama, tako da Sremska Mitrovica sada ima više od dvadeset  česama  žive vode, čime se ne može pohvaliti ni jedno mesto u Srbiji.

Sremska Mitrovica, međutim, nije izuzetak: česme su građene i u seskim mesnim zajednicama. Čuvene sremačke „socijalističke slave”, dani ustanka, dani oslobođenja, a u poslednjim decenijama samo „seoske slave”, nisu mogli da prođu bez svečanog presecanja vrpce na novoj česmi žive vode.

Ovo narodno veselje u izobilju najkvalitetnije žive vode u Evropi nije moglo da bude narušeno upozorenjima stručnjaka da bušenje česmi preko mere nije odgovoran odnos prema budućnosti. Upozorenja nisu bila po volji ni lokalnim političarima, jer su im bili potrebni dokazi lokalnog razvoja. A, ni bržeg, ni lakšeg dokaza od nove česme nije bilo.

Ispod sloja vode koji se upravo troši, upozoravali su retki stručnjaci, više anonimno nego otvoreno, nalaze se samo termalne vode, koje ne bi mogle da se piju bez hlađenja ili sličnog. Praktično, zabodene su cevi u poslednji sloj vode najboljeg kvaliteta.

Međutim, žive česme u Sremskoj Mitrovici ipak su skromni potrošači dragocenih podzemnih voda u odnosu na druge potrošače, kakvi su ribnjaci, zalivni sistemi i bazeni po Mačvi, čije su bušotine ušle na dubinu od 260 do 280 metara. U ovaj sloj vode ušli su rumski i šidski vodovod, pa je sasvim izvesno da on neće dugo izdržati. A preko vodovoda ova dragocena voda koristi se i u tehničke svrhe!

Mitrovčanima je savest zbog ovog izobilja već opterećena, pa se na svakoj česmi koriste „prigušivači” koji znatno smanjuju isticanje vode pod pritiskom. Seoske česme, kojih ima mnogo više,  nemaju ovakve ventile, pa velike količine vode otiču u kanale, dok česme iščekuju slučajne namernike sa flašom i plastičnim balončićem. Na mnogim česmama ne natoči se ukupno  više od pedesetak litara vode dnevno, dok desetine hiljada litara dnevno otiču u kanale sa svake česme.

Ipak, ove česme podignute za slavska veselja i za retke slučajeve prekida  u vodosnabdevanju, nisu presudno opasne za ove podzemne basene. Basenima pod zemljom presudiće vodovodni sistemi.

Stručnjaci kažu da je poznato kako se ni jedan od podzemnih slojeva vode ne može da obnovi bez 300 godina, a svaki se potroši samo za jednu deceniju, najviše dve! Minulih decenija mnogo se govorilo o potrebi izrade bilansa podzemnih voda, ali  takvom poslu nikad se nije pristupilo. U odsustvu bilansa podzemnih voda nije bilo ni planskog trošenja, ni zakonskih ograničenja preciznijeg karaktera. Naprosto, troši se dok ima, a prestaće da se troši kad nestane!

I deci je jasno da se sada troši voda koja pripada ne ovim, već budućim generacijama, koje će imati zagađenije vode, a potpuno iscrpljene podzemne slojeve.

Na žalost, nije dovoljno da jedan grad ili jedna opština odluči da štedi podzemne slojeve, jer se ovi protežu i ispod drugih opština, pa bušotine pravi ko hoće i gde hoće.

Skupština Grada Sremska Mitrovica svojevremeno je donela odluku da se neumerena potrošnja vode za piće „kažnjava” finansijski, jer molbe da se štedi nisu dale rezultate. Svaki kubik preko prosečnih 20 kubika po domaćinstvu tri puta je skuplji od običnog. Sličnu odluku donele su i druge opštine, sa planom da spreče bar zalivanje povrtnjaka iz vodovodnog sistema i da probude savest građana prema ograničenim resursima vode za piće.

Ovo buđenje svesti o vodi kao skupoj životnoj namirnici odnosi se na vodu iz vodovodnog sistema, a još uvek ne dotiče problem poznatih „živih” voda u Sremu i Mačvi, koje se neštedimice rasipaju iako pripadaju budućim generacijama.

 

(Dragorad Dragičević)

Ostavite komentar

*

captcha *